MILAN TODOROV: TISUĆU BUDALA A ON JEDAN

Tisuću budala, a on jedan svega

šeta gradom, koji mu sad posta stran,

i mada jedan ne oseća se sam –

bliska su mu ta bića oko njega.

Prolazi kraj Srba, novih ratova zbega,

mirišu znoj, gnoj, krv i pusti sram,

licem mu sklizne suze tempiran gram,

s duše sleti vekovnih mora stega,

pivo zažubori, kroz stomak, creva, pluća,

svih tih bića čemerna tisuća

bliska mu je kao podzemlju tvor.

Život mu postade prazan a tesan,

vodi sa sobom sad nem, sada glasan,

budali samo shvatljiv razgovor.

( parodija na pesmu D. Maksimović: „Tisuću stabala, a on jedan“)