MILAN TODOROV: DUŠA LJUCKA

Sijaličar

Izumrlo zanimanje u Srbiji. Postojalo je u opisu radnih mesta u pančevačkoj fabrici sijalica. Recimo, moj pokojni ujak je bio sijaličar.Napisao bih o tome jednu veću priču, ali sad mi jednostavno ne paše...

- Ime? 
- Petar Mudri. 
- Hmmm...Zanimanje? 
- Sijaličar. 
- Je l’ ti to mene zajebavaš?

Jug

Pojava da se drveće naginje ka jugu jer ga navodno privlači snaga južnog zemljinog pola. Ili je to samo još jedan izraz večite težnje svega živog da se seli u toplije krajeve...

- Dafina, odlučan sam da sutra rano ujutro posečem onaj stari koštunac na vr’ livade! 
- Nemo’ Ljubomire, očiju ti! Ne valja se oraj seći, pa još dok mu list nije opanuo. Greota je. A i narod lepo kaže, ko poseče oraj, taj će brzo na viđenje kod svetog Petra... 
- Ma ’ el vidiš ti, ženo božja, kako se on naherio? 
- Vuče ga jug, Ljubiša. K’o i sve živo što vuče. 
- A kako onog našeg magarca ne vuče jug, nego sever? Serem mu se u Švedske! 
- Nemo’ da si taki prema Dobrosavu, Ljubiša…Sin ti ‘edinac… 
- Kad se zadnji put javio da pita ‘esmo živi? 
- Šta ima da pita! Kad jednog dana dođe…pa vidi da su prozori i vrata od kuće zadaščareni…znaće ‘de da ode… de voštanicu da pripali… 
- Ajde, ajde baba ne pomerila se s mesta, mene još, fala Bogu, kura ne pada na tu stranu…Odok da naoštrim sekirče!

Duša ljucka

Kaže se za nekog ko je ljudina. Baš tako: ljucka a ne hladno ljudska...Postoji uverenje da čovek u trenutku smrti izgubi 21 gram koliko teži duša koja se upravo odvojila od napaćenog tela. A dobar i više.

- Vidi Čovića kako se užirio... Ne znaš gde mu prestaje vratina a gde počinje telo...Tom baš lepo ide i u ovakim vremenima... 
- Taj će se ugojiti dve kile i kad bude dušu ispušto...