MILAN TODOROV: ŠARAN IZ MEGAMARKETA

             Pod je bio veoma čist. Naravno, bar tamo gde se moglo okom dopreti. Na njemu je stajao plavi plastični bazen sa šumećom vodom i šaranima u njoj. Ostalo je nejasno kako je tokom noći, kada u marketu nije bilo nikog od ljudi, šaran iskočio iz mrežom prekrivenog bazena i osvanuo na kamenom podu.
     
             Tu ga je pronašla mačka i odgrizla mu pola glave. Bio sam jedan od prvih kupaca rano ujutro. Šaran bez glave ležao je još na podu, ispuštajući tanki malinasti mlaz sukrvice. Ubrzo je stigao i prodavac ribe u polivinilsko belom odelu i plastičnim rukavicama podigao mrtvu ribu, spustio je u kesu i, praćen šaljivim opaskama kolega trgovaca („Istranžiraj je i prodaj nekoj bakici!“), odneo ribu iza pulta.

           Šta je posle bilo?

Pod je obrisan opet blistao, i ceo prostor je u kratkom roku bio propisno uredan, mada još malo mokar i zato sklizak. Svejedno, vrlo brzo je sve izgledalo kao da se jedna mala smrt noćas nije dogodila.

     
          Ali, šta je bilo sa mačkom? Možda nije bila dovoljno gladna? Možda je noćni portir, u redovnom obilasku, naišao i prekinuo joj krvavu gozbu? Mada, ne verujem u tu teoriju,  jer te čikice noću uglavnom kunjaju za svojim pultovima snom pravednika.

          I, najzad, šta je bilo sa obezglavljenom ribom?

Ne posle! Nego, šta je zapravo bilo u njenom mozgu kada se praćaknula iz kaveza? Čime je probuđen njen prvi pokret? Kakva je to radost i ushićenje moralo da bude! Kakav talas je samo izazvalo!