Sledeće rečenice David je
podvukao grafitnom olovkom: A uživanja
mudraca umerena su i skromna, i gotovo nehajna, prigušena i jedva primetna
spolja; ona dolaze i nepozvana, pa ako su i sama došla, ne pridaje im se
naročita važnost, i oni koji ih osećaju primaju ih bez osobite radosti.
Podigao je pogled s knjige,
usmerivši ga neodređeno prema belini trpezarijskog zida. Zagrizao je kraj
olovke, otkinuvši vrh prljave gumice poput grisine. Ispljunuvši otpadak na sto
prekriven kariranim stolnjakom, šutnuo ga je prstom.
Zazvonio je telefon.
Identifikacija je pokazala sestrićev broj.
– Tu
smo za osamnaest minuta.
David je savio donju ivicu
četrdeset i treće strane, sklopio korice i spustio na sto knjigu Rasprava o blaženom životu. U kuhinji je
skuvao makarone spiralnog oblika. One se brže kuvaju od oblih, potvrdio je u
sebi. Oljuštio je dve banane i narendao ih preko testa koje se pušilo u
plastičnoj činiji. Novonastalu smesu zasladio je dvema kašikama bagremovog meda
i sve začinio cimetom i mlevenim orahom.
Iz dnevne sobe začulo se
kašljanje, praćeno zvukom izvlačenja šlajma. Davida je to podsetilo na režanje
divlje mačke. Činiju je prekrio celofanom i stavio testeninu u frižider.
Vrativši se u trpezariju, za stolom je zatekao Uroša kako sedi bunovan, klateći
se poput mlade voćke na prolećnom vetru, i zavija duvan, praveći sebi prvu
popodnevnu cigaretu. Sinovljeva raščupana kosa podsetila ga je na divljinu
džungle, a po sredini masnog temena nazirao se razdeljak sličan pravcu kojim urođenici,
išarani jarkim ratničkim bojama, bosim stopalima gaze opasno tlo u poteri za
lovinom.
– Kafa? – upitao ga je.
Ovaj promrmlja nešto što je
moglo da zvuči kao - da.
David je napunio plastično
kuvalo vodom. Nije bilo potrebe da uključuje šporet zarad jedne kafe, a
slobodna utičnica u kuhinji nalazila se neuobičajeno visoko na zidu. Držeći
koščatom rukom kuvalo u visini čela, strpljivo je sačekao da proključa.
Plastična držaljka zadrhta i nešto vrele vode preli mu se po šaci. U mislima mu
odjeknuše reči: „Sami krhki, hoćemo da lomimo druge.“
U međuvremenu, Uroš je očevu
knjigu uzdigao na duže stranice, tvoreći tako maleni šator. Unutra je uvukao
zapaljenu cigaretu. Iz „šatora“ poče da dimi i to ga zabavi. Zevnuvši, prekrio
je šakom usta i ispustio poklič kao Indijanac.
David spusti šolju i hitro
skloni knjigu, otkrivajući žar koji je već počeo da nagriza stolnjak.
– Koliko godina imaš? – upitao
je sina, ali je odmah potom zamerio sebi zbog reakcije.
Vrativši se iz kuhinje s čašom
vode, pokapao je malo tečnosti po žaru. Progorelo mesto oblikom je podsećalo na
cvet.
Neko je pozvonio na vrata.
– Poštar obično lupa nogom –
promrmljao je Uroš.
David otključa bravu i otvori
vrata. U stan uđoše Svetozar i Selena.
Sestrić pruži plavi koverat
ujaku.
– Šta je to?
Selena prevrnu očima, što je
David zapazio. Takođe, primetio je promenu na njenoj frizuri. Nestrpljivo i s
dečjim ushićenjem otcepio je ivicu koverte. Unutra je pronašao četiri sličice
za album Fifa World Cup Brasil 2014: Grb Meksika, broj 70; Kamerunac
Benjamin Moukanadjo, broj 105;
Ekvadorac Enner Valencia, broj 364;
Alžirac Essaid Belkalem, broj 592.
– Verovao sam u tebe – šapnuo
je sestriću, grleći ga.
Poveo je goste prema
trpezariji, ali Selena krenu u suprotnom pravcu, ka kupatilu.
– Vidi šta mi je Sveta nabavio
– pohvalio se David sinu, koji nemarno odmahnu rukom.
– S ove četiri, nedostaje mi
tačno trideset komada! Još danas šaljem pismo Paniniju – dodao je i gotovo
plesnim korakom pošao u dnevnu sobu po album.
Uroš je pušio cigaretu,
škiljeći na oko prema kojem se lagano širio dim u tri nejednaka i vijugava
kraka.
– Nikotin je alkaloid koji se
dobija iz biljke duvana. Droga je i snažan neurotoksin, a javlja se u dve
hiralne varijante... – preslišavao se Svetozar, dok ga nije prekinuo Selenin
dolazak.
– Jebem ti kupatilo bez čistog
peškira – rekla je devojka, brišući ruke o uske farmerke koje su bile pocepane
na nekoliko ključnih mesta, kako je Uroš primetio jednom prilikom.
– Čoveče, gde mi je album sa
sličicama – panično je uzviknuo David, držeći u ruci papirni dodatak koji
sadrži Paninijevu adresu i narudžbenicu za preostalih trideset sličica.
– Zaboravio sam da ti kažem –
reče Uroš zevajući i ne gledajući oca – kad sam došao iz grada sinoć imao sam
jaku mučninu, verovatno zato što sam ponovo mešao rakiju i pivo. Povratio sam
pola utrobe na tepih u dnevnoj sobi. Međutim, sve sam uspeo uredno da očistim.
U nedostatku ubrusa, poslužio sam se tvojim albumom. Eto, baš smešna situacija,
sada imaš četiri nedostajuće sličice i konačnu priliku da iskoristiš
narudžbenicu, ali nemaš ono glavno: album!
David je pomislio da bi mogao
da zadavi sina. Međutim, u sličnim situacijama ponavljao je u sebi, kao mantru,
reči zapisane rukom Lucija Aneja Seneke u knjizi O gnevu: „Zašto da nas dovodi do besa nečiji kašalj, ili kijanje,
ili muva nedovoljno brižljivo oterana, ili rđavo povezan pas, ili ključ koji je
ispao iz ruku nepažljivog roba?“
Pocepao je dodatak s
narudžbenicom po sredini, zatim oba dela napola, i tako nastavio sve dok nije
dobio veoma sitne komadiće papira, koje je zatim bacio iznad glave poput
konfeta.
Selena je vrtela glavom u
neverici.
– Brazilsko ispravljanje kose
keratinom može ozbiljno da ti sjebe bubrege – obratio joj se Uroš.
– Molim?
– Zapravo – umešao se Svetozar
– njoj su trajno ispravili kosu preparatima koji sadrže velike količine metilen
glikola, jedinjenja iz kojeg se pri delovanju visokih temperatura oslobađa
formaldehid, inače prvi član niza acikličnih aldehida, ali ukoliko frizerska
radnja ima dobru ventilaciju, nema opasnosti ni po frizera, niti po mušteriju.
– Morončine!
Savladavši gnev u potpunosti,
David je otišao na balkon da presadi kadificu, a braća su započela diskusiju o
značaju jonjanskih filozofa, prvih slobodnih mislilaca u istoriji. Talesa,
Anaksimandra, Anaksagoru, Demokrita, Aristraha i druge nepravedno smatraju
prethodnicima Sokrata, Platona i Aristotela, filozofa koji su svojim učenjem
podsticali verovanje u mitološko i natprirodno, okrenuvši tako leđa naučnom, i
za to vreme revolucionarnom posmatranju sveta (reč je o šestom veku pre nove
ere), koji su ustanovili jonjanski filozofi.
– Tales iz Mileta – govorio je
Uroš, konačno se razbudivši – naučio je kako da meri visinu piramida na osnovu
dužine njihove senke i ugla pod kojim se nalazi Sunce u odnosu na obzorje, a to
je metod po kom se danas, zamisli samo, utvrđuje visina planina na Mesecu!
Selena je pokušavala da prati
njihov razgovor, ali se isključila još kod spominjanja Sokratovog imena,
potonuvši u sopstvena razmišljanja o životu. Ko zna koji put pomislila je da se
nalazi u pogrešnom društvu, i da nijedan od trojice prisutnih muškaraca nije
njen tip. Nekada je pokušavala da zamisli Svetozarovog ujaka kao oca njene
dece, verujući u postojanje porodične sreće i sigurnosti s čovekom zrelih
godina. Trinaest meseci nakon smrti supruge, David i ona počeli su da se
zabavljaju. Kratko vreme podnosila je njegovu opčinjenost stoicizmom,
sličicama, balkonskim cvećem i makaronima, kao i odsustvo strasti. Ubrzo se zaljubila
u njegovog sina. Kao oproštajni poklon, uz izvinjavajuću posvetu: „Blagosloven
je onaj koji trpi“, Davidu je kupila knjigu Marka Aurelija Samom sebi. S Urošem takođe nije išlo. Momak je zapostavio ličnu
higijenu, napustio studije filozofije i odao se piću. U trenucima teške
opijenosti nazivao je Selenu krhkom jebaljicom. Njegov sve učestaliji cinizam
postao joj je neizdrživ. Potom se pojavio Svetozar, apsolvent hemijskog
fakulteta. Selena se još jednom ponadala. Vremenom je počela da primećuje
promene u svom ponašanju. Postala je nervoznija, sve češće nezadovoljna svim i
svačim. Počele su da joj smetaju Svetozarove nežne ruke, graške znoja ispod
nosa, često krckanje kolena, kao i njegov falsetni glas kojim je uporno
izgovarao hemijske formule, objašnjavajući procese koji se svakodnevno
odigravaju u prirodi. Konačno, postavila je sebi pitanje: zašto se zaljubljuje
u pogrešne muškarce?
David je poslužio već valjano
ohlađene makarone s bananama i orasima, zaslađene medom. Izneo je na sto
tanjire i viljuške. Pitao je da li neko želi kafu. Samo je Uroš odgovorio
potvrdno. Namrštivši se, Selena je likom podsećala na pticu grabljivicu.
Oduševljen ukusom, Svetozar je rekao:
– Ujače, prevazišao si sebe!
Parafrazirajući Ničea, Uroš je
nazvao Sokrata prvim dekadentom u istoriji filozofije. Svetozar je punih usta
klimao glavom. Seleni je stigao SMS. David se izvinio što nije stavio dovoljno
cimeta. U uglovima Seleninih usana pojavio se tajanstveni smešak. Primetivši
Selenino dopisivanje, Davidu je sve bilo jasno. Ne primetivši to, Svetozar je
sipao još jednu kašiku. Uroš stade da umotava sebi cigaretu, a David pomisli na
Senekine reči: „Nije nikakvo dobro ono što ne može da podnosi svoju vlastitu
veličinu.“ Odgovorivši na poruku, Selena je ustala od stola i bez reči otišla
iz stana. Svetozar je mogao da podrigne bez ustručavanja.
Нема коментара:
Постави коментар