Kad sam pisao nedavno objavljeni roman, podsvesno sam ga naslovio kao LEK PROTIV SMRTI. Za mene je to trajanje u okviru porodice, priča o upornom trajanju uprkos životnim stramputicama i havarijama. Moj višedecenjski, najodaniji prjatelj ih je imao na pretek. Mislim, da ga je to i ubilo.
Nikad nisam smatrao da napisano menja svet, nego da svet menjamo mi sami svojim menjanjem.
Ali, na žalost, leka protiv smrti nema.
Ima samo uzaludnog kajanja.
Нема коментара:
Постави коментар