 |
Tog četvrtka, uveče, u maju, obznanio sam dedi Luki da
sam fotografije iz kutija i albuma „prebacio“ na CD. Nije da se nije vidno
obradovao, rekao je: „Produžio si sećanje na nas!“ Zbog onoga što je činio za
rod i porodicu i hrabrosti koju je pokazao u ratovima, ovaj CD prevazilazi
osećaj zahvalnosti, i rekao sam: „Ti si moj glavni lik!“ Zagrlio sam ga
prilično nezgrapno, a potom ga upitao hoće li rakiju, pije samo dunju.
Molio je da ispriča i jednu svoju priču. Nikada nije,
veli, bio na sudu, rekao je bez uvoda Luka, u stvari jeste jednom po neobičnoj
stvari. Tužila ga je komšinica Rajka iz prizemlja, žena negde njegovih godina,
vetropir, koja se u zgradu doselila sa sinom, a niko nije znao kako se dočepala
toga stana. Ne zna, ali misli da je i, valjda, bila razvedena. Tačna je
konstatacija tužbe da je njenom sinu, probisvetu, uzeo vazdušnu pušku, a ostali
navodi i, nabrojane, „činjenice“ ove koja ga je tužila su netačni. On se uvek,
gde god, u školi, na radnim akcijama, u zgradi gde su stanovali tada, držao
slova zakona, pa i kućnog reda. Taj sin tužiteljke, imao je petnaest godina, i
slovio je kao problematično dete. Njemu je neko, ko zna ko, kupio, dao, ili je
mali ukrao, vazdušnu pušku, i krenuo je da gađa ljude na ulazu u zgradu, u
obližnjem parku. Tu su se muvali i dripci s kojima je pušio, pio rum, rakiju na
klupama, na stepeništu, a onda su vređali i napadali prolaznike. Toga dana, ima
od tada trideset i devet godina, kada mu je oduzeo pušku, vraćao se sa posla, a
mali je pucao na njega i penzionerku Jovanku koja je sedela ispred zgrade, dva
puta u leđa. Iznerviran, oteo mu je
pušku i predao je, direktno, predsedniku kućnog saveta, koji je slučaj, odmah,
prijavio miliciji, uz dostavu puške. Po saznanju, milicija je vodila izviđaj da
utvrdi i poreklo puške, a nije mogla utvrditi, jer puška nije kupljena kako je
tužiteljka tvrdila, već je do njenog sina, protuve, došla na ko zna koji način.
To je jedino što mu je suđeno, nasmeja se deda, za čitav fotografisani vek, u
ime naroda, a tužilac je odbio prigovor tužiteljke da se vazdušna puška vrati
ili plati, i vazdušna puška je završila u
miliciji.
Zbog hrabrosti u Hitlerovom ratu, i u žaru borbe na
Sutjesci, deda je dobio lep orden koji je nosio, povremeno, na prsima. Tu sam
fotografiju posebno skenirao. Tako sam, ispod svake pisao i imena
fotografisanih, a nisam znao ime gospodina pored pradede. To je rođak Gavrila
Principa, rekao je, snimljeni su s kod Čeha u Mostaru, onamo iza starog mosta,
on je kum tvom pradedi Mirku, kupovali su prsten za nevestu, dedinu majku.
Нема коментара:
Постави коментар