 |
Doktore, umro onaj hipohondar što je lagao da ima korona
virus.
Ovo je vreme nekažnjivosti. To je najveća greška našeg
doba.
Moja država je tamo gde se čuvaju moji običaji i po
običaju ne sprovode zakoni moje države.
Kad bi Srbija skakala iz aviona ja mislim da bi joj se
padobran čas otvarao a čas zatvarao.
Ona naša sijalica na kraju tunela je izgleda toliko
štedljiva da se i ne pali.
Ne mogu da živim od posla kojim se bavim, tako da moram
da se bavim još mnoštvom drugih poslova od kojih ne mogu da živim.
Život čine male stvari. Na primer danas ti malo fali
ovog, sutra ti malo nedostaje onog i tako...
Najvrednije stvari u životu ne možeš da kupiš. Znam,
nemam ja tih para.
Kad svi inteligentni odu iz zemlje ostaće nam samo jako
pametni.
Odlazim u biblioteku jednom nedeljno već dvadeset godina
i bibliotekarka me uvek pita kako se zovem, umesto da pita da li sam normalan.
Koja knjiga vam je promenila život? Meni, knjiga rođenih,
pre svih.
Nema potrebe da zbog epidemije korona virusa građani
stvaraju zalihe hrane. Taman smo ih navikli da ne jedu.
Optimisti duže žive od pesimista. To kažu optimisti.
-Bako, bako zašto su ti tako velika usta.
-Botoks, dete.
Svaka čast našoj vlasti. Oni bi komotno mogli da zavitlavaju
i pametniji narod od našeg.
Mi nikad nismo imali nikakav plan, a sada se on
ostvaruje.
Aj-ti sektor kod nas ima dugu tradiciju, Treba da se
radi. Aj ti!
Jedna pseća godina se računa kao sedam čovekovih psećih
godina.
Ima posla samo ko hoće da kadi.
Žao mi putnika što su zbog olujnog vetra ovih dana jedva
sleteli u Minhen, Hamburg, Amsterdam...
Ja baš zbog toga već 20 godina nigde ne putujem.
Jednom uz pomoć interneta skuvao ručak umesto žene i sad
me komp svakodnevno bombarduje receptima. Dokle misle da me ponižavaju?
Iza svakog uspešnog čoveka stoji žena mlađa od njega bar
četrdeset godina.
Nije tačno da revolucija jede svoju decu. Njihova deca su
na školovanju u inostranstvu.
Ne verujem da nas EU neće. Ostavili su nas za kraj da se
zaslade.
Bombardovali su nas za naše dobro, a spremni su da nam
učine i više.
Kaže komšija alkos da bi se brijao, ali mu strašno drhte
ruke. To nam je sve, reko, od bombardovanja.
Ispred kancelarije u kojoj građani mogu da predaju oružje
se otegao red. Kaže jedan: Šta će mi pištolj kad se na konopac ne plaća porez.
Kad bismo imali atomsku bombu, koristili bismo je samo za
unutrašnje potrebe.
-Kako je?
-Ne mogu se požaliti.
-Što?
-Nemam kome.
Isus je u Jerusalim ulazio na magarcu, jer u ono vreme
crkva nije imala ovakav vozni park.
-Koliko ima božjih zapovesti?
-Ne znam, bilo je deset.
Poštar zvoni dva puta, ali ako donosi sudski poziv onda
me nazove na mobilni i pita: Brate, šta ćemo?
Ja sam kao i ovi ljudi koji tvrde da se razlikuju od
svih.
Ne pamtim kad sam video voz. Ovde ni Ana Karenjina ne bi
imala šansu.
Нема коментара:
Постави коментар