U
vreme dok još nismo
Iskusili
svoju snagu
Dok
smo boravili na onoj
Strani
ničega
U
pantalonicama za ruganje
Koje
su nam bile prekratke
U
očajnoj situaciji
Dok
nismo znali ko smo
Dok
su nam bradavice bile ženske
(Tek
posle smo voleli žene
Na
koje bismo naišli
U
tuš kabinama)
Kada
je vreme još bilo dugo
A
mi još nepripitomljeni
Kao
pčele bez košnice
Koje
su se najele cveća
Nismo
još znali za važnost
Fizičkog
mesta udesa
Seobu
drveća polenom i vetrom
Ali
smo polako gomilali sećanja
Da
bismo sada uzaludno bežali od njih
Ne
prežalivši nijednu krivicu
Ležući
sa svakom kao sa pijanom
Gubitnici
koje voli
Prestravljeni
prosti svet.
Нема коментара:
Постави коментар