VIKTOR ŠKORIĆ (Novo
Mileševo)
1. "SENTIMENTALNO
VASPITANjE JUNAKA ROMANA", Đorđe Pisarev ("Agora")
2."HOSTEL
KALIFORNIJA", Zvonka Gazivoda ("Geopoetika")
3. "NE MOGU SVI DA
UMRU LETI", Milan Todorov ("Arhipelag")
4. "OSTACI
SVETA", Igor Marojević ("Dereta")
5. "DAVID PROTIV
OTUŽNOG ZLODUHA", Predrag Marković ("Solaris").
SVEOPŠTE uzev, književnu
2020. godinu obeležila su, po mom skromnom mišljenju, prozna dela. Tako ističem
zbirku pripovednih eseja Đorđa Pisareva koji u svojoj knjizi studiozno
promišlja o poetičkim postamentima junaka (bildungs) romana, uranjajući na taj,
ali i sopstveni romaneskni svet. A kada je već reč o romanesknom svetu, koji se
ovoga puta prepliće sa zbiljom, glas dajem knjizi Predraga Markovića
"David protiv Otužnog Zloduha". Ova intimna hronika, kako je nazvana,
primer je dobre upotrebe "prokletstva biografije" u književnosti, bez
pretencioznosti i izveštačenosti. S
druge strane, knjiga Milana Todorova "Ne mogu svi da umru leti"
polazi od dijametralno suprotnog stanovišta - nasuprot intimi smešta
detektivsku priču prepunu (auto)ironije, crnog humora i sarkazma.
Kao primer čistog romana
okrenutog pop-kulturi, ali i sa snažnim duhom modernosti i individualnosti
ističem prvi roman Zvonke Gazivode "Hostel Kalifornija". Naposletku,
posle ovog relativno novog imena, glas dajem i Igoru Marojeviću, čiji
roman-dnevnik "Ostaci sveta" polazi od introspekcije i potrage za
svojim identitetom i okruženjem. Tim rečima i zaključujem da je 2020. godina
kod nas na književnom polju izvršila u potpunosti zaokret prema unutrašnjem
svetu pisaca i književnih dela.
Нема коментара:
Постави коментар