ROMAN "NE MOGU SVI DA UMRU LETI" U KONKURENCIJI ZA NAGRADU MEŠA SELIMOVIĆ 2020

 

MIROSLAV RADONjIĆ (Novi Sad)

 

1. MOJA MAMA ZNA ŠTA SE DEŠAVA U GRADOVIMA",

Radmila Petrović ("Enklava")

2. "OVO TELO JE HOTEL", Martina Kuzmanović ("Enklava")

3. "SENTIMENTALNO VASPITAVANjE JUNAKA ROMANA",

Đorđe Pisarev ("Agora")

4. "NE MOGU SVI DA UMRU LETI", Milan Todorov ("Arhipelag")

5. "OSTACI SVETA", Igor Marojević ("Dereta")

 

 

 

SAMOSVOJNA, ironična često ogoljena iskrena prema sebi, ali i drugima, Petrovićeva ne zazire da u svojim pesmama progovori ne samo o dobrom i ružnom, nego i o zanosima i razočaranjima. Poezija je to koja nas mami da je iščitavamo opet i ponovo, jer je svaki put doživljavamo u njenoj kolosalnoj jednostavnosti i neponovljivosti. Surova i opora u retko sputanoj jednostavnosti poezija Kuzmanovićeve čitaoca udara pravo u stomak. Iskreno, neretko bolnono i ogoljeno te stoga autoironično. Stihovi su to kojima verujete bespogovorno. Pisarev u nadasve živom dijalogu sa znamenitim piscima, tačnije odlomcima iz njegovih dela, svojim komentarima i obaveznim postskriptumima ostvaruje svojevrstan eksperiment sa junacima romana, nadograđujući ih kako ličnim stavom prema metodu stvaranja tako i prema književnom tvoraštvu uopšte. Posle knjiga pripovedaka, satirične poezije, aforizama i drama Todorov ispisuje memoarska kazivanja o "svojoj" porodici, ličnostima i zbivanjima, u i oko njih, blagohumorno, a pokadšto i cinično, ne libeći se da poput dokazanog aforističara, progovori o prilikama i svetu u kojem jesmo. Njegova retko sretana riznica reči, čije dno se ne da ni nazreti, kvalifikuje ga i ovom autopoetičnom vizijom kao autora koji će nam  još zadugo nudit jasne ideje o moći literature i njenom statusu.Mada mestimično protkano blagim humorom, ali i ljubavlju, Marojevićev roman je duboko potresno svedočanstvo o tek minulim vremenima, pisano neostrašćenim autorskim majstorstvom najviših literarnih dometa; Svakako pripada samom vrhu naše savremena literature na koje se dugo čekalo.