paradoks

  R uže sklapaju latice pred veče. Primetio sam to skoro i sad ne znam šta bih sa tim saznanjem. To postaje tajna kao i toliko dugih stvari koje ostaju tajna ali samo u stvarnosti. U nekom drugom kosmosu u kome su bića oslobođena sile zemljine pristojnosti slika se izoštrava. Na njoj sam ja moja gavran kosa moja kruta mladost zbog toga lomna poput euharistije koja se stavlja pod jezik za oprost i pokajanje ili sam kao nitroglicerin meka opna cveta sam sam. A ko si ti? Koliko gubitaka mi donosiš? Zastave, sveci dolazak jeseni. Slepoočnica. Nevidelica... Idem da spavam. Moliću se za život za kuću za tugu za nas mrvice ražanog hleba iz Lidla.

(odlomak 89. iz romana u nastajanju) Bibliotekar se ponovo na krv i nož posvađao sa stanarkom Spomenkom i bricom. -Dvadeset godina on brije pacijente a ne dozvoljava ženi da pomogne staroj majci i mojoj bolesnoj ženi. Pije malo tamo,malo ovamo, kocka se i onda tuče ženu. Skupo ćete mi platiti za sve ovo. Imao je već 47 godina. Za sebe je smatrao da nema poroka. Osim možda tu i tamo pokušaja sa drugim ženama. Ali, s obzirom na situaciju u kući, mislio je da se to ne računa. Čak ni kod Svetog Petra. Pisanje Književne hronike o ljubavi i drugom ga je smirivalo. Koristio je pisanje kao lek. Mora se uzimati svaki dan, u tačno određeno vreme inače neće dolovati. Ljudski organizam je motor koji radi po precizno utvrđenum ritmovima. Ne znam da li je verovao da će to neko čitati posle njega. Verovatno se nadao. Svi pisci žive od nade. I obraćaju se izmišljenom čitaocu. Na strani 99. svog rukopisa započeo je tekst govora povodom otvaranja izložbe slika svojih sugrađana i sugrađanki....

  (fragment 87. iz romana  u nastajanju) Nastradaćemo zbog nečeg nevažnog, rekao mi je Bibliotekar kad sam ga pitao kako je bilo u Grčkoj. - U povrtku se desilo nešto krajnje banalno. Već smo uredno poslagali svoje kofere i pakete ispred avionskog dela za prtljag, seli na svoja sedišta i pričali neke koještarije koje je trebalo da nam otklone strah od letenja. Tu je zastao. -Da li si ikada leteo? -Ne – rekoh- Ponekad sanjam da letim. -To se ne računa, naročito ne kod mladih muškaraca. Utvrđeno je odavno da je tu reč samo o seksualnoj želji. Zatim je nastavio: -Grci imaju običaj da jednog dana u mesecu iznesu nepotrebne stvari iz svog donaćinstva, ostave ih uz neki stub ili drvo i svakome je dozvoljeno da uzme ono što mu je potrebno, naravno besplatno. I sad zamisli situaciju, delegat u našoj uglednoj kulturnoj vip ekipi prolazi pored jednog drveta narandži ispod kojeg vidi mali plinski rešo sa plavom bocom, uzima ga, stavlja u kofer i dolazi taksijem na aerodrom. Bi...

  (fragment 86  romana u nastajanu) B ibliotekaru se nenadano ostvario san o putovanju. Centralna gradska biblioteka imala je prijateljsku saradnju sa čuvenom Grčkm narodnom bibliotekom osnovanom još 183 0 godine, pozvali su upravnicu da zajdno sa svojim odabranim saradnicima poseti Atinu. Putovanje avionom, boravak u hotelu sa četiri zvezdice i prateći program obilaska svih atinskih biblioeteka, večere sa grčkim tradicionalnim plesom i lomljenjem tanjira...Sve je obezbeđivao domaćin. U d esetočlanoj grupi koju je činila upravnica Emina Mustapić obreo se i Dalibir Šams. Sve se odvijalo toliko brzo da ništa od planiranih aktivnosti kod nas nije moglo da bude nastavljeno. Bibliotekar Šams je, možda je t o suvišno reći, bezobalno voleo grčku civilizaciju, grčke epove, drame i poeziji. Obožavao je Sapfo, tu krotku snagu mu z e kako je  n azvao Platon a do c nije je, pogani jezici proglasiše ikonom le z bejstva samo zato što je rođena na ostrvu Lezbosu šest stotina god...

  (fragment 85. romana u nastajanju) R editelj Dokumentarnog programa Televizije Beograd Posavski i njegovi pomoćnici želeli su da okončaju snimanje o amaterizmu u gradiću, a z a mislili su da to bude razgovor sa Bibliotekarom. Ovaj se stalno izvlačio lažnim izgovorima da nema vremena, da je bolestan, da mora da obilazi staračke domove u koje će da smesti majku i slično. -Ne želim da budem kao oni -priznao mi je. Nisam shvatao. -Ljudi će sedeti ispred televizora i, ako ne polude i prebace kanal, gledati nas kao neandertalce koji pokušavaju da uklešu neku poruku u kamenu. Knjige nikoga ne interesuju. One koje interesuju - ljudi žigošu kao osobe na svoju ruku, osobe koje nisu svoje. Mi živimo od po slednjih ludaka i čudaka i zanesenjaka. Trebalo ga je razumeti. Njegova žena je, kako je on svima pričao, morala na psihijatrijsku kliniku u Novom Kneževcu jer nije želela da uzima lekove. -Možda je u pravu – rekao je. - Danas je potrebna hrabrost da se kaže ne. Subotom je autobu...

 (fragment 84 romana u nastajanju) Danima posle noćnog događaja sa misterioznim automobilom ipsred kuće Bibliotekar se pitao zašto neko od njega hoće da napravi neprijatelja. Očigedno je da neko motri na mene - mislio je. Ali, pitanje je ko bi to mogao da bude i zašto. Policija nije imala razloga. Uostalom, zar nije na svoju sramotu i svakako moralnu štetu pristao da sarađuje sa njom u otkrivanju eventualne zavere koja bi srušila predsednika i režim. U to da postoji i neko ko kontroliše policiju nije želeo da poveruje. Jer, kuda bi to vodilo? Onda bi trebalo imati i specijalni odred koji bi kontrolisao bezbednosne službe koje kontrolišu policiju a zatim specijalnu policiju koja bi kontrolisala taj specijalni odred za ontrolu specijalnih policijskih odreda… To ga je sluđivalo. Mogu me uhapsiti bez razloga, bar ne meni poznatog i optužiti za bilo šta. Vremena su strašna. U San Francisku su studenti pokrenuli revoluciju protiv vladajućeg potrošačkog sistema. To se polako preliv...

(fragment 83 romana u nastajanju) Bibliotekar je od rođenja živeo u istom mestu, ako ne računamo nekih osam meseci studiranja u Zagrebu, koje se završilo neuspehom. Ideja o putovanjima bila je sasvim utopistička, jer on beše vrabac koji ni zimi ne napušta strehu. Za razliku od lastavica, toliko opevanih. Bilo je oko ponoći kada se jedan automobil zaustavio ispred njegove kuće. Bibliotekar je skočio iz kreveta. Ionako nije mogao da spava čvrsto. Bio je radoznao i pomalo uplašen. Odmakao je zavesu, malo, tek toliko da vidi šta se napolju dešava. Nije se dešavalo ništa neobično. Automobil je radio u mestu, ali svetla su ostala uključena. Mislio je da je reč o nestrpljivom ljubavnom paru. Dešavalo se to već. Vide povelik usamljen parking ispred kuće u mraku, skrenu i na brzinu se kresnu na zadnjem sedištu. Međutim, ništa od toga se nije dešavalo. Bibliotekar je tada pomislio da je neki umorni vozač,odlučio da tu predahne, pre nego što nastavi dalek put. Prolazili su minuti. Zašt...