MILAN TODOROV: ŽUDNJA

 

Devojke koje prodaju sladoled

sede besposlene

u svojim malim nišama

u šoping molu

dok po staklenom krovu

nemislosrdno udara hladna

prolećna kiša.

Bile su predivne

nasmejane i srećne

dok su u lepim danima

prodavale sladolede

a sada sam počeo da se

osećam loše

dok ih gledam

kao ljubavnik koji je

zatekao tek osvojenu ženu

malodušnu

u neugodnoj pozi

loše obučenu

bez šminke

sa razočarenjem koje sada

ne ume da sakrije.

Sladoled je možda najveća

prevara vedrih priča.

Oduševljava na trenutak

na toplotu

na sunčev dar

a onda se istopi

i iscuri niz prste

koji ostaju lepljivi

za nova iskušenja

i nove devojke posle

ovih isprobanih na

muziku liftova i hotela

na pornografiju kupovine

u tesnim pantalonama

na biranje prstena za mladu

u drugom stanju

kojoj prsti otiču

kao morska plima

u hladnim pećinama

na čekanje

da sve dođe

što doći

neće

dok ste lažno sigurni

na jastuku

tajne

neostvarene žudnje.