MILAN TODOROV: ZA SADA JOŠ NE

Znaš, priznala je Ela Veljku na drugom sastanku, šta me je privuklo tebi?

Da naručim još jedan konjak, pitao je Veljko umesto odgovora. U stvari, najradije bi izbegao odgovor. Ela je bila devojka njegovih snova. I to mu je bilo sasvim dovoljno. Objašnjenja, pa makar i iz njenih usta, bila su suvišna. Objašnjenja ponekad mogu sve da pokvare. Međutim, nije uspeo ništa da kaže. Konobar im je doneo još dva konjaka.

Deluješ tako sigurno, osećam da ću se uz tebe osloboditi svih svojih strahova, rekla je Ela i ispod kariranog kafanskog stolnjaka dodirnula mu butinu.

Možda ti delujem tako zbog ovog žestokog pića? –priznao je. – Uvek pijem kad se spoje tri kišna dana. Ne znam zašto.

Zar se i ti plašiš?

Ne, rekao je Veljko, ja se ničega ne plašim i pomilovao je po nadlanici, iako je žudeo da je pomiluje po štrčećim kruškastim grudima, a naročito ne sada kad imam tebe.

Sutradan su se probudili u isto vreme, oko osam, u Veljkovom krevetu.

Ela je tiho cvilela.

Odoh da skuvam kafu, rekao je Veljko ne obraćajući pažnju na njeno prenemaganje. Uostalom, nije ni znao kako bi zapravo trebalo da se ponaša u takvim prilikama, Ela je bila prva ženska u njegovom krevetu, odnosno prva u njegovom životu.

Kada se vratio sa crvenim šoljicama kafe na prohromskom poslužavniku, Ela je sedela široko raširenih nogu na ivici kreveta i zurila u svoj mobilni. Upravo je načinila snimak svog međunožja.

Da li te boli glava, pitao je. Odmah je shvatio da je to glupo pitanje. Ela je i dalje nešto prčkala po Ajfonu, ali je Veljku to izgledalo kao da neprestano zuri u svoje noge, zapravo u tačku gde se one , ispod malog zaobljenog trbuha, spajajaju u svilenkasto klupko.

Cvilenje nije prestajalo.

Kafa će ti  pomoći da se rešiš glavobolje, rekao je Veljko trudeći se da mu glas bude miran i siguran. Pomalo je o tome čitao u nekim dnevnim novinama, ali nije bio siguran da je savet upotrebljiv. Njega, naime, koliko se seća, nikada nije bolela glava.

Stavio joj je ruku na teme. Boli?

Ne boli me glava, rekla je Ela, nego me boli tu dole.I dodala: Koji si ti idiot!

Veljko je pognuo glavu i nasmejao se u šaku. Godilo mu je što mu ta devojka kaže da je idiot.Uvek se plašio da će prvi put ispasti šonja.

Pusti muziku, rekla je Ela.

Veljko je mahinalno uključio televizor, pa isključio.

Ela se namrštila.

Hoćeš još malo šećera, pitao je Veljko zabrinuto.

Ti si stvarno idiot, rekla je Ela.

Ovaj put njene reči nije doživeo kao kompliment. Izašao je na terasu i tek tada shvatio da je potpuno go. Srećom na terasama preko puta nije bilo nikoga. Kiša je prestala i videla se duga.

Da li mogu? pitala je Ela koja se iznenada pojavila iza njega sa mobilnim u rukama spremnim za fotografisanje.

Naravno, odgovorio je Veljko, samo požuri, duga za tren nestane.

Kada je završila on je upita šta je poželela dok je slikala dugu.

Ona je ćutala.    

Izvini, reče Veljko, možda previše očekujem od ove noći.

Da li se ti plašiš velikih nesreća? upita ga ona ponovo.

Nisam razmišljao o tome, rekao je Veljko iskreno.

Ja sam se još kao mala plašila rata. Tata i mama su bili divni i uvek bi, kad bih ih pitala da li će kod nas biti rata, po desetak puta na dan sam ih to pitala, a oni bi uvek isto odgovarali: ne ne i ne, kod nas nikada neće biti rata.

I onda je došao rat, ipak je došao.

Naravno da je došao, pa?

Tata je bio profesor engleskog i priznao nam je da ga je sramota da predaje engleski tih dana dok su nas bombardovali. Posle je opet predavao deci engleski kao da se ništa nije dogodilo, i onda ga je keva napustila.

Ćekaj, kako napusila? Samo tako, odjednom, iz nevezuše?

Da, otišla je u svoj rodni grad i posle se tamo udala za nekog čoveka.

Čekaj, udala se iako je tvoj otac, fini čovek, profesor, živ, zdrav, prav?!

Imala je četrdeset godina i otac je bio jedini muškarac koga je do tada imala u životu, poštovala i volela.

Možda ga nije volela?

O, ne! Voleli su se oni itekako...možda se i danas vole.

Zar to nije...kako bih rekao... neuobičajeno?

Ne, ona je samo bila razočarana. On je nju, razumeš li ti to, jednostavno razočarao. Učinio je nešto veliko i onda splasnuo i nastavio da živi kao da se ništa nije dogodilo. I ona je znala da se u njihovom životu više ništa značajno neće nikada ni dogoditi, ako ga ne napusti.Tako mi je rekla. I još mi je rekla da ja ostanem sa ocem, da brinem o njemu, jer mi ćemo uvek biti porodica.

Dobro, rekao je Veljko, trudeći se da shvati iako nije ništa shvatio. Sve je delovalo prilično nestvarno.

Ti mene nećeš nikada  napustiti, zar ne?

Ela je ćutala i snimala sada već prazno nebo.

Tako, rekla je, mislim da će biti dovoljno.

Za kolekciju tvojih želja? - pitao je Veljko i postiđeno počeo da oblači gaćice pa farmerke pa majicu.

Ne znam, rekla je Ela i obukla se, takođe, na brzinu.

Znaš, rekao joj je Veljko na vratima, mislim da ti nisi...

Normalna? pitala je Ela.

Zapravo mislim da nisam do sada voleo nikog ko je toliko osetljiv, rekao je Veljko i krenuo da je zagrli i poljubi.

Ona se izmakla i zamolila ga da se skloni sa vrata.

Veljko nije imao nameru da se skloni sa vrata, pogotovo što su to bila njegova vrata, vrata njegovog stana.

Ela ga je pogledala pravo u oči i nije prestajala da ga gleda ne trepćući u zenice.

Veljko je video kako se njene zenice šire do gotovo neverovatnih razmera i znao je da neće dugo izdržati da ne skrene pogled ili bar ne trepne.

Ja sam kukavica, ja sam prava muška kukavica, kukavac - pomisli Veljko. Kako sam mogao i za trenutak da pomislim da joj se dopadam, štaviše da sam je ubio od seksa?! Ovo žensko biće, ako je uopšte žena je u stanju sve da uradi. A ja, šta sam ja u stanju da uradim?

Osećao se kao da ga je ona pokupila na ulici, dovela u svoj stan, iskoristila i sada ga baca sa vrećicom smeća, onako kroz prozor sa šestog sprata.

Dok je padao, osećao je kako se guši u plastičnoj vrećici, zajedno sa trulm ostacima hrane i prokislog alkohola. Mogao je da pretpostavi kako se osećao Elin otac, osetljivi profesor engleskog jezika.

Razika je samo u tome što ja nisam profesor, nego đačić, glupi  ostavljeni pubertetija, pomisli sa rastućom ljutnjom u dnu stomaka.

Ela je i dalje stojala ispred hodničkih vrata ne pokušavajući da se sagne i provuče ispod njegove dlakave mišice.

Odmeravali su se. Kao dva poslednja stvorenja na svetu, pomisli on i glasno reče: Ili kao dva prva stvorenja na svetu, Adam i Eva.

Ona ga nije čula.

Nikada ne bih mogala da se udam za nekoga ko je kao moj otac, rekla je.

Zar ti ja ličim na tvog oca, pitao je Veljko, sada već popustljivije.

Ne, rekla je, za sada, još ne. Bar ja to ne vidim, rekla je i nasmešila se.

Vejko se nagnuo prema njoj, sklonio joj kosu sa očiju, uhvatio je oko tanušnog struka i, osetivši da se ona ne protivi, štaviše obgrlila ga je nogama, preneo je u sobu i, sada bez opiranja, ponovo prodro u nju.