paradoks

  Milan Todorov APRIL Već dugo razmišljam o promeni nameštaja u dnevnoj sobi. Razmatram razne ponude posredstvom onlajn kataloga. Svakoj ponudi nađem neku manu. Vidim firme koje pokušavaju da mi prodaju izlizane kožne garniture kao nove, odnosno skoro nove, dobro očuvane, bez ogrebotine i tako redom. Ne volim tuđe stvari, jer sam uveren da i nameštaj pamti tragove tuđih ruku, dodire kao lepa a zaboravljena i sada pomalo nezdravom podsmehu sklona zrela žena. Jedva prihvatam i nove iz fabrike nameštaja. Naročito sam gadljiv kad su u pitanju ležajevi. Zamišljam razne, uglavnom opskurne scene. Ko je tu ležao da bi isprobao dvosed ili elegantni trosed? Ko se trtio u fotelji Česterfild od sedam hiljada evra? U jwednom momentu, pomislio sam da je najbolje da uzmem dinarski kredit i da ga vraćam narednih godinu ili dve dana u mesečnim ratama. U mom omiljenom večernjem šoping molu u prizemlju nalazi se mali IKEA studio u kojoj, kako je pisalo na ulazu, možete da kupite, planirate...

  Milan Todorov AKO SI JOŠ  MALO ŽIV Čovek svašta može da vidi na groblju. Ona su obrnuta mesta života i poslednje želje njihovih korisnika često su veoma bizarne. Video sam postament crni mermerni na kojima je ime pokojne žene bilo ispisano slovima koja su se mogla čitati samo od pozadi. U poslednje vreme u svetu moda je da se koliko sam razumeo na spomenik ukleše bar kod pokojnika pa ako kliknete na njega možete da saznate sve pojedinosti njegovog života. Ne mislim da je to sasvim loše. Ali nedostaju najbolje stvari . Gde su noge, tela, guze koje se tresu kao i dobre sise u prolazu? To bi po nekima bila uvreda pokojnika. Ali zar nije to najbolji način da se ljudi o seća ju još živim?

  Milan Todorov ČITANJE LOŠIH ZNAKOVA Milan Todorov ČITANJE Crklo mi je desno stop svetlo na starim kolima kojima sam namerno išao na književni susret sa publikom. Volim loše znakove. To znači da su potrošeni pre događaja. Trebalo je nešto da pročitam iz najnovije zbirke priča. Ušao sam u sajamsku halu pet minuta pre mog nastupa. Bio sam iznenađen. Središnji deo namenjen pred st avljanju pis a ca bi o j e izvanredan novi tepih nove stolice za posetioce snažno osvetljenje i dobar par mikrofona. Upravo je neka spisateljica iz Republike Srpske odlučnim  glasom majke Knežopoljke ritmično čitala neke svoje pokušaje da bude pisac. U publici desetak ljudi koji su, shvatih, uglavnom, na novim stolicama zevajući odmarali noge. Rekoh predstavnici izlagača ja ne mogu. Posle sam otišao u veliki tržni centar uzeo kapućino sa nekim energetskim pićem bildera. Stvarno mi...

Светски дан поезије *World Poetry Day 21. март, 2026, субота у 12,00 сати • 21th March, 2025, Friday, 12:00 am  Плато испред Друштва књижевника Војводине, Браће Рибникар 5, Нови Сад Музички увод студенти Академије уметности у Новом Саду Перо Зубац *Петер Антолович *Милан Тодоров *Јелена Марићевић Балаћ*Милан Громовић *Весна Кораћ*Светозар  Савковић*Рајица Драгићевић* Ирина Харди Ковачевић*Мирослав Николић *Славомир Нишавић*Виктор Радун*Јон Баба* Радомир Миљојковић*Бојана Стојановић Пантовић * Михаил Ђуга* Бранислав Зубовић *Љиљана Фијат *Валентина Чизмар*               Веселин Мишнић Друштво књижевника Војводине обележава Светски дан поезије девенаести  пут који се промовише у свим светским  престоницама културе. Манифестација Светски дан поезије је уврштена у календар УНЕСКА, циљ је да се ода признање националним, регионалним и интернационалним поетским покретима, кроз промовисање и подстицање читања, писања, објављивања и проучавања поезије широм света. Овај дан осмишљен је с намеро...

  Milan Todorov MRDALICE Večeras dok sam sedeo za malim stolom u kafeu Branch pitajući se zašto su stolovi u ovim modernim kafeima sve manji i da li nam na taj način upućuju nedvosmisle n u poruku o sopstvenom smanjivanju prišla mi je mlada debe l juškasta Romkinja sa nekakvim medicinskim albumom i sliko m nedužnog deteta kome je kako reče neophodan novac za operaciju. Bio sam zatečen. Upravo sam držao obe šake stisnute na beonjačama pokušavajući da se vratim da se vratim u svet u kome sam donedavno još nešto osećao ali nije mi išlo. Romkinja me je prenula. Koliko nesreća! Svet hoće privid milosrđa. A ja nisam mrdalica.

  U najnovijem martovskom broju Letopisa Matice srpske objavljene su tri moje nove priče. Možda nekog zainteresuju.

  Milan Todorov SMEH  Dve mlade devojke ofarbanih kosa jedna u ljubičastu a druga u požarnu crvenu boju dok sam sedeo u maloj taverni nasmejaše se glasno ko zna čemu u prolazu. Svetla u restorančiću su se baš tada naglo upalila. I taj most između svetlosti i večernjeg smeha malih devojaka kada je svet skoro očišćen od svega pokazaše mi da je vreme radosti jedino u stanju da staloži svet  u kome se igramo nedodirljivosti.

  Milan Todorov NOVČIĆ Čisteći grubom sirkovom metlom zaostalo jesenje lišće u minijaturnoj bašti sa lekovitim biljem pronađoh na stazi mahovinom slepljen srebrnkasti metalni novčić. Bio je očigledno novijeg kova. Zapitah se samo zar se istorija našeg postojanja meri suvim lišćem i sitnim novcem bačenim može biti u krvavoj obesti pri pijanstvu veselju Braćo Srbi i sestre Srbkinje protiv čega se jadno buni osećaj za jezik. Taj novčić sam posle ipak podigao oprao ga toplom vodom i deterdžentom za sudove. Novčić sam stavio u crnu kožnu vrećicu među školjkice sa plaže i sitan oblikom zanimljiv kamen reževićkog mora bez arheologije bez istorije bez budućnosti...