paradoks

  Milan Todorov ZRNO GROŽĐA Vozim starim putem Novi Sad – Beograd. Put je prazan. Poneki mladi vozač obično sa kršem od auta obilazi me jureći neobuzdano. Pored puta je reka k ojoj se sada ne može prići osim tupim dalekim zaobilaznicama. Braon reklame koje hvale istorijsko kulturno mesto dobrih vinara su izbledele. Idem u obližnju opštinu da platim zaostali porez za posedovanje vinograda. I te dve stvari: uplitanje u kandže birokratije i buduće slasti vina mešaju se dok hodam od jedne do druge uprave udaljene kilometrima puta pa i smisla zastajkujući na mobilnom kuckam poruku: Kada bi se skupio na jedno mesto naš život bio bi zrno grožđa koje bi se pod presom pretvara u zaborav.