MILAN TODOROV: PESAK

 





Milan Todorov

PESAK 


Kad su ovakve noći,

noći punog Meseca,

na koji, kažu iz NASe

ljudi više neće kročiti

a ne zna se zašto -

spavam loše

budim se oko dva i dvadeset

svake noći

i u pokušaju da zaspim

ne dirajući svetla ekrana

telefonskih ili televizijskih

pokušavam da dočaram sliku

dve mlade žene

na obodu peščane plaže

koje slučajno videh

skoro zapinjući za njihova

nezgrapna tela

uvaljana u vreli pesak

nekog glupog avgusta.

Ne znam šta ima u tome.

Možda je stvar u tišini

koju stvara Bog Sunca

na takvim mestima.

Prolazio sam na vrhovima

prstiju iza njih.

Njihovi meki trbusi

nisu se odvajali od besmrtnog

praha peska.

Bile su miljenice

prljave divlje plaže

bez spasilaca

bez tuševa za pranje

bez kontejnera za smeće

i taj njihov pokušaj

da se priljubljene kao

divlje golubice na toplim

krovnim crepovima

zimi

sačuvaju od bolesti i starosti

uvek me

vrati u spokojan san.

Ja sam tada samo podsvest

koja u besmrtnosti leta

po meri svoje naivnosti

traži da izađe

iz trbuha podgojenog

i da čovek sam sa sobom

nikad ne zna na čemu je.







Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

RATKO DANGUBIĆ: JESEN U TREBINJU

Слика
I. Pod platanskim krošnjama senke se zadržavaju, spori plesači večernjeg vazduha. Stolovi kafana povlače se jedan po jedan, kao dahovi iz pluća što klonu. Čovek koji je mislio da čeka — nekoga, ljubav, sećanje — već je ispio rakiju, kafu, a osmeh mu i dalje igra na usnama, kao plima što ne ume da se povuče. Pijaca sija — smokve, šljive, breskve, svaki plod poljupcem obasjan, previše blag da bi bio od ovoga sveta. Venci belog luka vise kao bledi meseci, da rasteraju bolest, zavist i tugu. Iz manastira dopire šapat psalama, monasi skupljaju grožđe kao svete slogove, dok masline, u vetru drhtave, čuvaju mudrost stoleća u svojim srebrnim listovima. II. A on — stranac u sopstvenom rodnom gradu — hoda pijacom, ne vidi stvari nego otkrivenja. Svaka smokva himna, svaka pletenica luka tajna pesma. Zrenje nije propadanje, uči, niti proba smrti. Zrenje je život što udiše sebe, uzdah koji bira radost. Smeje se s decom što senke bacaju po kamenu, kupuje breskvu iz ruke udovice, i seda tamo gde je n...
Прикажи све

MILAN TODOROV: KENIJA, KENIJA

Слика
Bilo je to ovako. Šetao sam besciljno velikim tržnim centrom kad sam ugledao tog čoveka. Išao je golih nogu u preširokim belim kožnim papučama. Na sebi je imao široke pantalone koje su dosezale tek malo ispod kolena. Obučen je bio u drečavo crvenu majicu. I bio je crn da cr nje ne može biti. I smešio se svima dok je fotografisao svet oko sebe i slike slao nekom nepoznatom. Možda devojci u njegovoj dalekoj zemlji. Nema potrebe da sad kažem da je Crnac. Sreli smo se u tom špartanju po pretoplim mol o vima nekoliko puta. Najzad se zaustavismo jedan ispred drugog. Upitah ga na srpskom odakle je. Nigerija, rekoh pokušavajući da pogodim. Tada je shvatio pitanje i gledajući me prodorno u oči veselo odg o vorio: - Kenija, Kenija. Reko h mu, sada na svom oskudnom engleskom da mi se to sviđa, ta njegova zemlja sunca i jednostavnosti. On se savi u pozu boksera i poče da zamahuje rukama, podiže ih i spušta veoma brzo, čas povijen u struku maltene do zemlje čas teatralno i e ne rgično u...
Прикажи све

TOP 10 SRPSKIH PRIPOVEDAČA 21. VEKA

Слика
  Top 10 srpskih pripovedača 21. veka 1. David Albahari Iako je započeo ranije, njegovo najvažnije pripovedačko delo ulazi duboko u 21. vek. Minimalizam, misaona gustina, savršeno oblikovana kratka forma. 2. Vladimir Tasić Precizan, intelektualno zahtevan, bez viška reči. Njegove priče su misaoni aparati – hladne, ali duboke. 3. Jelena Lengold Majstor kratke forme: psihološka preciznost, ironija, tiha emotivna napetost. Njene priče imaju jasnu strukturu i trajanje. 4. Vasa Pavković Jedan od najpouzdanijih savremenih pripovedača. Bez manirizma, bez teatralnosti – stabilan, ozbiljan, estetski dosledan. 5. Milan Todorov Autentičan glas introspektivne, senzualno-misaone pripovetke. Njegove priče rade na finim pomeranjima svesti i percepcije, ne na zapletu. 6. Srđan Valjarević Kratka forma mu je prirodno stanište: jednostavnost, blaga ironija, egzistencijalna praznina bez poziranja. 7. Dragan Velikić Iako prepoznat po romanima, njegove priče nose snažnu memorijsku i reflek...
Прикажи све