MILAN TODOROV: SINOPSIS NOVOG ROMANA

Milan Todorov

SINOPSIS

Novi roman Milana Todorova SO I ZLATO smešten je u mali grad i u njegovu biblioteku; tačnije u „područnu knjižnicu“ koja postaje središte susreta ljudi okupljenih oko privida kulturnog života. Kroz perspektivu pripovedača otkrivamo zapise lokalnog bibliotekara, usamljenog čoveka opsednutog sudbinama umetnika, pisaca i slikara, u čijim životima traži potvrdu da strast, smisao i intenzitet života još postoje.

Bibliotekareve beleške, fragmentarne i introspektivne, prepliću se sa pričama o književnim večerima, nepouzdanim i tajnim ljubavnim odnosima, te skrivenim opsesijama i nasiljima vremena, kako kriminogenim tako i političkim. U fikciji o varoši koja je izašla iz rata duboko podeljena na „nove“ i „stare“, roman otvara i pitanje ljudskih sloboda, koje su u takvom svetu stalno ugrožene, potiskivane ili se njima potajno trguje.

U središtu te napetosti nalazi se iskustvo gubitka doma: kuća koje više nisu utočišta nego plen pobednika, mesta gde se istorija upisuje u najintimniji prostor čoveka. Dom, nekada oslonac identiteta i porodične sigurnosti, pretvara se u znak krhke egzistencije i podsećanje da se i najličniji prostor može izmaknuti pod pritiskom vremena i poretka koji dolazi posle rata.

Kako se roman približava svom završetku, kuća se sve jasnije javlja kao gotovo magnetno mesto, prostor od kojeg se čovek teško odvaja čak i onda kada više ne pruža sigurnost. Ona postaje tačka upornog vraćanja, poslednji trag pripadanja i merilo unutrašnjeg rascepa između onoga što je izgubljeno i onoga što se još pokušava sačuvati.

Roman prati sudbine likova zarobljenih između želje za smislenijim životom i nemoći da ga ostvare. U tom prostoru razotkriva se dublja pustoš malih sredina, razaranje porodica i harmoničnog kućnog sveta, dok se ideali pretvaraju u tihe poraze.

SO I ZLATO je roman o iluzijama sigurnosti u novom svetu, o zabludama strasti i tela te kulturološkim zabludama čoveka koji, zaokružujući život, neprestano nailazi na granice sopstvene slabosti. Kada se slojevi prošlosti i sadašnjosti ukrste, postaje jasno da znanje i kultura ne donose uvek izbavljenje, već čoveku služe kao jedini zaklon od ponora svakodnevice.