MILAN TODOROV: TERMOMETAR

 

Milan Todorov

TERMOMETAR

Termometar koji držim

tačno na ivici

između zaklona streje na terasi

i otvorenog prostora

ispod neba

prestao je da pokazuje

tačnu temperaturu.

Sve vreme već mesec dana

pokazuje mi minus dvadeset.

U prvo vreme sam mislio da

je greška nastala zbog toga

što je termometar imao dve skale:

za celzijuse i farenhajte.

Nisam mnogo znao o američkom

računanju toplote

osim slučaja onog dečaka

u Hemingvejevoj priči

koji je mislio da će umreti

jer mu je temperatura

bila oko sto stepeni

ali ne po celzijusu.

Hteo sam da bacim

pokvareni termometar

u kantu za smeće,

ali sa vremenom se nikad

ne zna.

Vazduh vibrira od sirena

automobila.

Alarmi se uključuju kad dune

topao vetar.

Stablo badema koje sam upravo

posekao

možda se ravnalo po nekom

starom dobu u novom dobu

i zato mi nije rađalo sada

iako je rađalo negde

gde ja današnji nisam.

Izlazim često na terasu

naročito jutrom

i noktom kuckam termometar

nadajući se životu

u vremenskom paralelizmu

nadajući se da negde postoji moje

ime

u imenima predaka koji su

jer behu divlji

i nepoplašeni

znali bolje od mene

da nema nijedne tačne mere

bez vazduha

u našim plućima.