четвртак, 7. март 2024.

MILAN TODOROV: HLEB NAŠ NASUŠNI DAJ NAM DANAS

 

 

Dok sam na pijaci čekao 

Ispred jedne prilično dobre

Pekare

Da kupim nekoliko somuna za ručak

I večeru

Ispred mene se iznenada stvoriše

Mladi general u lepoj uniformi

I upadljivo našminkana žena

U teget pantalonicama

Na visokim srebrnim štiklama

Ličila je na astronautkinju

Sa tim lažnim trepavicama

Sa maskom debelom na licu

Ne volim generale

Ne volim uspijuše

Čak i kad su dobre osobe

Koje samo hoće da kupe neko pecivo

Dok ih u luksuznom crnom

Automobilu strpljivo čeka

Vozač redov

Po ugovoru

Nisam mogao da ih ne

Primetim
Delovalo mi je sve to

Prilično odvratno

Ta njihova nategnuta lepota

To foliranje sa pecivima

U odnosu na dobrog vojnika

Koji ih je mirno čekao

U službenim kolima

Zatim to prenemaganje

Uniforme u primirju

Bože

Šta će biti sa njima

Neka bude kako treba da bude

Ali ponekad je tako potrebno

Gledati ono što ne voliš

Suočiti se sa bednim oblicima uspeha

Misliti o ružnom

Načinu na koji je pufnasta devojka

Otpuhivala na generalove

Stidljive i istovremeno hvalisave

Opaske o pecivima tu pored ove pekare

Gde je on kao nedavno

Kupovao

Primati laži kao da su

istine

Spremati se za loše

Izgubljeno unapred 

U budućnosti

U kojoj si  mrtav

A želeo si još toliko toga

U ovom kišnom danu

Sa ljudima okrenutih leđima.

 

 

Нема коментара:

Постави коментар