MILAN TODOROV: KEEP BELEŠKE

 


Milan Todorov

KEEP BELEŠKE


Da ne bih upao u melanholiju

koja je, kako je smatrao još Hipokrat,

posledica viška crne žuči

ili acediju

kako bezvoljnost klonulost i malodušnost

nazivahu srednjevekovni monasi

odlučio sam da u telefonske

Keep beleške zapisujem

samo dobre stvari

koje sam učinio

ili su mi se dogodile

u danu.

Međutim,

plašio sam se zapisivanja reči

kao što su se Indijanci s pravom 

plašili fotografisanja

verujući da im ono

uzima dušu.

U rečima su skrivene najveće tajne

koje samo đavo poznaje,

ali šta su dobra koja

mi se događaju

a ja ih ne samo da ne zapisujem

nego i ne činim

ne znajući zašto i kako?

Da li tiho noćno
nicanje lukovica koje doneh

sa jednog davnog puta

iz sveta,

lukovica koje se šire

u maloj zaboravljenoj

rundeli nagoveštavajući

prestanak zimomore.

Ili je to možda reč koju sam tražio mesecima bezuspešno

a koja je iskrsla jutros

neočekivano blistava i tačna

i popunila prazninu

u mom novom rukopismu?

Ili su to možda sitne stvari

poput svakojutarnjeg sletanja

pa peva senice

na dršci sekire

koju sam koliko juče

zabio u čvornovati panj

i napustio

ne mogavši da je izvadim?

Šta da zapišem

a da ne se ne ogrešim,

da se ispovedim

čista srca?

Nisam pametan.

Možda je bolje

ostati ovakav,

biti strašilo

koje bledi

sa srcem

od slame

još živim

pod ovim istim nebom.










Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

RATKO DANGUBIĆ: JESEN U TREBINJU

Слика
I. Pod platanskim krošnjama senke se zadržavaju, spori plesači večernjeg vazduha. Stolovi kafana povlače se jedan po jedan, kao dahovi iz pluća što klonu. Čovek koji je mislio da čeka — nekoga, ljubav, sećanje — već je ispio rakiju, kafu, a osmeh mu i dalje igra na usnama, kao plima što ne ume da se povuče. Pijaca sija — smokve, šljive, breskve, svaki plod poljupcem obasjan, previše blag da bi bio od ovoga sveta. Venci belog luka vise kao bledi meseci, da rasteraju bolest, zavist i tugu. Iz manastira dopire šapat psalama, monasi skupljaju grožđe kao svete slogove, dok masline, u vetru drhtave, čuvaju mudrost stoleća u svojim srebrnim listovima. II. A on — stranac u sopstvenom rodnom gradu — hoda pijacom, ne vidi stvari nego otkrivenja. Svaka smokva himna, svaka pletenica luka tajna pesma. Zrenje nije propadanje, uči, niti proba smrti. Zrenje je život što udiše sebe, uzdah koji bira radost. Smeje se s decom što senke bacaju po kamenu, kupuje breskvu iz ruke udovice, i seda tamo gde je n...
Прикажи све

MILAN TODOROV: KENIJA, KENIJA

Слика
Bilo je to ovako. Šetao sam besciljno velikim tržnim centrom kad sam ugledao tog čoveka. Išao je golih nogu u preširokim belim kožnim papučama. Na sebi je imao široke pantalone koje su dosezale tek malo ispod kolena. Obučen je bio u drečavo crvenu majicu. I bio je crn da cr nje ne može biti. I smešio se svima dok je fotografisao svet oko sebe i slike slao nekom nepoznatom. Možda devojci u njegovoj dalekoj zemlji. Nema potrebe da sad kažem da je Crnac. Sreli smo se u tom špartanju po pretoplim mol o vima nekoliko puta. Najzad se zaustavismo jedan ispred drugog. Upitah ga na srpskom odakle je. Nigerija, rekoh pokušavajući da pogodim. Tada je shvatio pitanje i gledajući me prodorno u oči veselo odg o vorio: - Kenija, Kenija. Reko h mu, sada na svom oskudnom engleskom da mi se to sviđa, ta njegova zemlja sunca i jednostavnosti. On se savi u pozu boksera i poče da zamahuje rukama, podiže ih i spušta veoma brzo, čas povijen u struku maltene do zemlje čas teatralno i e ne rgično u...
Прикажи све

NINUS NESTOROVIĆ: SIJALICA

Слика
  Koja dokumentacija je potrebna da bi se strah legalno uselio u ljude?   Svaki put kad narod zažmuri naš vođa zamisli jednu želju i želja mu se odmah ispuni...   Jebeš ti tu državu u kojoj vlast više podataka zna o novinarima, nego oni o njoj.   Istrago, pomeri se s mesta!   I bog je bio ateista dok nije počeo da veruje u sebe.   Ko traži da jede, taj nije patriota, a ko nije patriota, taj neće ni dobiti da jede!   Bez preciznih uputstava velike promašaje teško je napraviti.   Kao i kod svih ostalih umetnosti i za preživljavanje nadahnuća uvek ima. nedostaju samo sredstva.   Alkohol brže opije čoveka kad mu je stomak prazan. Laž takođe.   Zahvaljujući napretku nauke i medicine neizlečivih optimista više nema.   Ovde u bajke više ne veruju deca. Samo odrasli.   Sijalica je sjajan izum.   Ako je život roman, posmrtni govor je njegov pogovor.     Fizička l...
Прикажи све