paradoks

ALEKSANDAR ČOTRIĆ POSETA - Na ovom mestu nalazilio se spomenik velikom piscu, dobitniku Nobelove nagrade. Na fotografiji u mojoj desnoj ruci možete da vidite kako je spomenik izgledao, dok nije pre nekoliko godina jedne noći ukraden i prodat otpadu gde je završio kao sekundarna sirovina – govorio je vodič grupi stranih turista koji su fotografisali postament bez spomenika. Kolona posetilaca, predvođena vodičem, zatim se uputila u ulicu iza ugla, gde su se zaustavili ispred jedne stare zgrade. - U ovoj kući rođen je slavni kompozitor klasične muzike koji je stekao svetsku slavu. Na zidu ispred kojeg stojimo nalazila se spomen ploča sa njegovim likom, ali su je nepoznati počinioci skinuli i, pretpostavlja se, prodali na kilogram, da bi bila pretopljena. Stranci su se slikali ispred zida iz kojeg su virila četiri metalna držača, jedini ostaci nekadašnje znamenitosti. - Idemo sada do centralnog trga, a usput obratite pažnju na otvore za šahtove na trotoarima jer su svi poklop...

RADE JOVANOVIĆ BOLJE JE BILO PRE RATA Kain je vremenom osetio grižu savesti...Što nemam još jednog brata! Pružiš NATO agresoru srednji prst, a on ti traži Kosovo. Poruka na kući cveća: Nisam doma! Srbija nije bila u ratu, ali tvrdim da smo bolje živeli pre rata. Jedino su Srbi bez posledica mogli podneti sve sankcije. Drugi bi se odavno opametili. Ispunjenje uslova za ulazak u EU je nemoguće. Zavisi od nas! Vlada ništa ne radi kako treba. No i opozicija cepidlači u traženju grešaka.

MILAN TODOROV PRIJATELJSTVO Prijatelj služi da se u nevolji nađe, A od naše nevolje kud ćeš veće! Malo nam je nezgodno da se hvalimo, Ali mi očas ispraznimo državne vreće! Rastrčasmo se svuda po svetu Da prijatelje iskrene, dobre nađemo Koji će nam, otvoreno to kažemo, Lovu dati, da se kao država snađemo. Napominjemo da mi prijatelje verne Više ne delimo na istočne i zapadne, Nego koliko prijateljstva Srbiji može U tvrdoj valuti što pre da se dadne. Ako, dakle, postoji neki narod takav Platežno sposoban a mentalno skraćen: Slobodno da nam se odmah javi – Od nas će prijateljski biti prihvaćen! (iz zbirke „Pretakani Srbi“, Alma, Beograd, 2009,)

MILAN TODOROV NA JEDNOJ FARMI U HOLANDIJI Sve srećne porodice liče jedna na drugu. Bar jedan član je zaposlen. Naš pop se ne brije. Njemu je, da se poslovno izrazim, puna šaka brade. Verujem da nismo sami u svemiru, ali smo ipak slučaj za sebe. Hrana je u svetu jeftinija nego kod nas, ali oni jedu više pa to opet izađe na isto. Morali smo glavnoj ulici da damo ime ličnosti iz novije istorije, da bi i dalje bila glavna. Nas svaki poraz ojača. Posle možemo da izdržimo nove batine. U Holandiji na jednoj farmi proizvedu više mleka nego u celoj Srbiji. Ali, kod nas se više muze. Sve ljude možete prevariti u jednom trenutku, neke možete da varate u svakom trenutku, ali sve ljude sve vreme možete samo da obmanjujete.

VLADIMIR BULATOVIĆ BUČI JEDNA U NJIH TRI Bog je bio pošten pa je ćelavim muškarcima dao mogućnost da puste bradu, a ružnim muškarcima da ožene lepe žene. Koristeći se silogizmom neko bi mogao doći u priliku da pomisli kako sam ja ružan muškarac, pošto pokraj sebe imam lepu ženu. Međutim, njena lepota, uveravam vas, nema nikakve veze sa mojom eventualnom ružnoćom. To što pak puštam bradu moglo bi da mi bude alibi u poznijim godinama kada budem konačno ugledao u ogledalu belu, izglancanu površinu posred svog temena. Mojoj lepoj ženi uopšte ne smeta moja „ružnoća“, a takođe joj ne smeta ni to što kada god me strasno uhvati za kosu u šakama joj ostane gomila mojih dlaka. Čak mi je rekla da bi volela da me jednog dana vidi ćelavog. Bojazan od te njene izjave mogao bih pronaći u njenom cereku nakon što je to izjavila. Ipak, i pored toga što sam ja, kako ona to sama priznaje, „muškrac po njenoj meri“, ona ne želi da spava pored mene. Ne, nije da ne želi da vodi ljubav samnom. Naproti...

MILAN TODOROV ČINOVNIKOVA SMRT Jednog divnog dana jedan isto tako divan činovnik, Jovan Dimitrijević, u jednom divnom srpskom ministarstvu, pohitao je u klozet da se olakša. Kad se najzad dokopao te divne prostorije u kojoj je tiho klokotala voda u kotlićima i citrusno miomirisao antiseptički sprej, naš mali činovnik je bio na vrhuncu sreće. Još pet godina do penzije, pevušio je u sebi. Valjda će izdržati ova sirota država još toliko? Kad odjednom...U pripovetkama se, veli Čehov, često sreće ovo „kad odjednom“. Pisci, pa dakako i Čehov,imaju pravo: život je tako pun iznenađenja! Negde na polovini zadovoljavanja svoje fiziološke potrebe, naš činovnik se, vođen ko zna kakvim vražjim porivima, a možda i sasvim nehotice, okrenu na levu stranu i na svoju nesreću ugleda nad pisoarom do sebe pognutu priliku u sivom odelu, u kome , gle čuda, prepozna ministra iz jednog od najvažnijih državnih ministarstava. U prvom trenutku činovnik se nije nimalo zbunio, pa ipak kad je obavio nuždu, p...

MILAN TODOROV KO BI TUKAO Niko ne zna zašto se u Srbiji posle demokratskih promena gladuje. To su male tajne velikih majstora kuhinje. Ako je socijalizam bio sistem sa ljudskim licem, u demokratiji lica ima duplo više. Otadžbina više ne traži da ginemo za nju, jer je glupo izgubiti život nizašta. Stari zanati izumiru. Prate savremena kretanja u privredi. Dobro je što ne štajkuje celokupan policijski sastav. Ko bi tukao demonstrante? Cene namirnica idu u nebo. Za potrošačima. U Srbiji se sudaraju interesi Amerike i Rusije. Jedino Srbi nemaju nikakav interes da žive u Srbiji.