paradoks

Srbi će definitivno nestati. Zato što su najstariji narod na svetu. Većina Amerikanaca ne zna ko im je predsednik. A mi znamo čak i predsednikovu mamu i sestru. Tačno je da puzimo pred celim svetom, ali to činimo samo da bismo stali na svoje noge. U ilegalnom domu za stare od požara su stradale tri osobe. Zbog toga će država ubuduće češće kontrolisati protivpožarne aparate u tim domovima. Vojni rok nije obavezan. Obavezno je samo da pogineš za državu ako te pozove. Ne znam koliki je moj kvocijent inteligencije. Mislim da se povećao, pošto sam od poslednjeg merenja omršavio pet kilograma.

Diplomirao je u roku od nekoliko hiljada evra. Mi smo psihički nestabilan narod. Jedan dan smo ludi, a drugi dan zbunjeni. Otkad nam ulica vaspitava decu, roditelji imaju mnogo više vremena da rade na sebi. Žene ne osvajaju lepi, nego uporni. A, ja, lep ko lutka! Kako se vremena menjaju. Evropa je danas naš cilj, a 1999. godine mi smo bili njihov. U Kanadi, Americi, Australiji i u nekim drugim zemljama žive najveće srpske patriote. Srbiju najviše vole oni koji više u njoj ne žive. Kako da pomerim vreme sat unazad, kad je ovde vreme stalo.

Nekad je bilo: Bog dao, Bog uzeo. Ali pošto smo mi sekularna država ne može samo Bog da uzima. Mislim da se ovde bolje živelo pre rata. Da me ubijete, ja tako mislim. U redu je što je đavo došao po svoje. Mi smo pravna država i ovde je imovina neprikosnovena. Provereni je to desničar. Čak i onu mušku stvar nosi uvek na desnoj strani. Ne bismo želeli da nam se ponovi bliska istorija. Ne možemo više dopuštati bliskost sa svakim. Statistika je morala da interveniše, jer je realni život potpuno podbacio. Labudovo jezero je ruski balet. Guske u magli su srpska politika. Narod bi voleo da se malo odmori od demokratije. Dojadi kad svaki dan guliš pasulj.

Mi upravo gledamo svog Boga, a vi ćete vašeg tek da vidite.   Loša vest je da i dalje čekamo da nam nešto padne s neba, a dobra, da su mnogi ispred nas odustali, pa smo sada prvi na listi čekanja. Srbija još uvek ne ume da napravi kolut unapred, ali zato onaj unazad, pravi i po stoput na dan. Nama će uskoro, ako ovako nastavimo, i kvocijent inteligencije biti u minusu.  Atentat na vođu otkriven je u najranijoj fazi. Dok još nije ni počeo da se priprema. Za kriminalce taj sudija je Bog. Sve im prašta. Srbijo, dođe mi da vrisnem tvoje ime. Nemojte još da pucate. Sačekajte da postavimo živi zid.

Džaba ste krečili! Srušili smo vam kuću. Jedno veliko prijateljstvo s vremenom se izrodilo u kumstvo. Sukob se, dakle, nije mogao izbeći. Prvi utisak je najvažniji. Zato smo prvi počeli da pucamo. Najboljeg čovekovog prijatelja poznaćete po tome što luta ulicom gladan, jadan i napušten. Vlada kojoj je potrebno više od sto dana da opljačka narod, nije efikasna. Plaćate li karticom ili bubregom? Radost trećeg doba: trajno overena zdravstvena knjižica. Nije istina da nema prave ljubavi. Ima je koliko voliš. Ako nemate za šta da se uhvatite, moja ponuda i dalje stoji. Ko poslednji izađe neka povuče vodu. Ne mora baš sve da ima svoj kraj. Evo, ja se svog odričem. ( iz nove knjige Aleksandra Baljka "Zidovi na horizontu", Arhipelag, Beograd, 2016.)

Ne podnosim žargon koji koristi današnja mladež. Mislim, znači, smaraju me! Nije sporno da građani imaju potrebu za hranom, što će uskoro biti regulisano i uredbom vlade. Satiričari su toliko drski da ne prezaju i od toga, da podrivaju državu koju su političari potpuno upropastili.   Isledniku svako priznanje laska. Mi sa gladnima nemamo nikakvih problema. Svi su pod kontrolom. Čudna mi čuda, Rodenov „Mislilac“!? Kod nas svaki drugi tako bleji čitav dan!

Милан Тодоров ЖИВОТ ЈЕ ЛЕП Милан Поповић звани Поп, свежи пензионер градског Геодетског завода, није волео разгледање излога и рафова у продавницама. Доста сам се нашетао, говорио је, премеравајући сељацима њиве и окућнице. Међу- тим, на шпацирање по мегамаркетима га је приморавала његова, купови- не стално жељна, супруга. Говорила је да му шетње добро чине. И Поп је некако подсвесно осећао да је у праву. Али, само донекле. Шетње су му пријале, али за људе које је у тим шетњама сусретао углавном није марио. Штавише, мрзео је ту магму људских креатура, која се гура, сапли- ће, мимоилази и главиња у сукњама, ципелама, кошуљама, парфемима, доњем вешу и спортским реквизитима начичканим радњама. Ипак, пренуо би се увек када би у њима, угледао неку лепу младу продавачицу. Не зато што би га та девојка привукла својим женским ча- рима. То, никако није себи могао да допусти. Волео је у свему томе нешто друго. Онај тренутак, а то се дешавало често, када на лепом чистом лицу ка...