MILAN TODOROV: KRATKOTRAJNI MIRISI

 

Sa dolaskom zime

prodavci lažnih parfema

ušuškani do očiju

u jeftine kineske bunde

operišu u megamarketima i

gledaju te pravo u oči

a jedan večeras beše spreman

da izvadi nož na mene

kad sam mu rekao Odjebi.

Zašto, pitao je.

Pritom mi je nadlanicu

brzo poprskao nekom

iz drugog džepa izvađenom

kolonjskom

hladnom sečicom novog

sveta.

Nisam znao

šta da mu odgovorim

u magnovenju

kad nam se bića

nisu srela.

On je pokušao da mi proda

laž i prevari me,

ali to je nešto što svi čine

u digitalnom kosmosu

ali meni je smetalo

ne to

nego što smo se sukobili

nesvesno

premda oboje željni mirisa

 mirisa

harema zemaljskog sveta.
Izvini, rekoh mu,

ali on je već šmugnuo

u gomilu

predviđajući dolazak

ljudi u crnim pantalonama

i belim najlonskim košuljama

sa oznakom Security.

Volim ekstreme

bateriju plus i minus

trebalo je da me ubije

žudeo je za tim

a ja

ne znam

nanosim novi losion

u kupatilu

bez poente

kao paket metaka

kalibra 6,5

koje sam zaboravio u

dnu ormara

kada sam pištolj vratio

policiji.

Šta s njima?

Šta sam mnom?

Šta sa medvedom u šumi

koji bi mogao da me ubije?

Savet je: glumite da ste mrtvi.