МИЛАН ТОДОРОВ: ВРЕМЕ САДАШЊЕ

У старом радију у коме сам

провео већи део

свог зрелог живота

сатови си висили

на сваком спрату

и били су поуздани путокази

да стигнем довде

где сам сада.

Био сам у новој згради радија.

У улазном холу

на зиду је огроман

безобручни сат

већи од збира свих

оним малих округлих

у старом радију.

Не могу да кажем

да ми се свидео

схватио сам

он само служи

улепшавању простора.

А ствар је у другом.

Сви сатови нас

приближавају крају.

Ми смо само средство

за апсорцију времена.

Uspomene se pretaču

jedna u drugu.

Vino koje pijem

isto je ono koje je pio

moj otac

kad sam začet.

Музика у холу

извлачи звук из изнутрице.

Време је можда прошло

пребрзо

али одлазим од сата

до лифта.

Црне брадавице

испод свилене блузе.

Излазим.