MILAN TODOROV: LINIJA

 
Kažu da mladić koji se sprema

za vojsku

prvo što vidi na ulici

su vojnici.

Isto je i sa devojkama

koje sumnjaju da su trudne

a sumnja im je poslednja

nada -

na svakom mestu

vide poneku trudnicu

ili ženu sa malim detetom.

To je ogledalo

utehe po kojoj smo

svi isti.

Ali ja ga ne želim.

Ne želim tog starca

u Dunavskom parku

koji jedva hoda sa štapom

a žena

takođe stara i bela

vodi ga pod miškom

sa čitljivim osećanjem

koje glasi

dobro je

prebrodili smo još

jedan dan.

Sećanje je u redu

ali predosećanje

sutrašnjice

još bez jasnih naznaka

da će se nešto desiti

je jesenje lišće koje pada

na glavu

onako kako ga vetar

nanese.

I tako sve zavisi

od kretanja oblaka.

Uostalom dobri hladni

El Njino se posle

dvadeset godina vratio.

Zime će ponovo biti zime.

Sneg do praga.

Sneg za prćenje do drugog čoveka.

Vreme neodustajanja

bez poze kretanja.

Sve prethodno će nam se

javiti.

I biću dobar

iako se sad lupkam

po ustima

tek da bih se podupreo

o nešto što nije

linija.