mimo običaja da se mešam
u tuđe živote
ipak zastao
videvši mladića kako sedi
u novoj lepoj ljuljašci
u šoping molu
i ne mareći za tapaciranu podlogu
jede pljeskavicu
odlažući masne salvete oko sebe.
Da, to je istorija primitivizma
koja se ponavlja.
Ovde, pomislih,
ne postoje trajne stvari.
Skromni ljudi
su kao usitnjavanje novčanica.
Svi to činimo
na ovaj ili onaj način.
Vratio sam se kući
popio čašu loze
a zatim uz večeru
dok ovo kuckam
i dve čaše domaćeg vina.
Svako veče svedočim
malim istorijama sleganja
taloga ispod koga spava
i moja sve jeftinija smrt.
Нема коментара:
Постави коментар