paradoks

Za neke stvari nije dovoljno imati samo želudac. Potrebna je i guzica. Nije potrebno da se pravite ludi. Dovoljno je da se ponašate sasvim prirodno Izvozimo samo šljive i maline, jer pameti nam je nestalo. Samo oni koji su stali iza nas mogu da nam zabodu nož u leđa. Ako nema života na Marsu, nema na Veneri, nema na Jupiteru, to su onda prava mesta za sprovođenje politike ov e vlade. Uskoro ćemo svi raditi državni posao. Drugoga nema. Ne kažemo da nisu glasali i mrtvi, ali morate priznati da za njih to nije bio nikakav napor. Sizif je od sebe bar napravio legendu. A ja ne bi da se ponavljam uzalud. Kod nas pisci ubiše da objasne šta su hteli da kažu knjigom. Kada ih čujem, pomislim da bi za knjigu bilo bolje da su mrtvi. Nećete pogrešti ako izađete da glasate. Uvek možete zokružiti neku budalu. Mislim da smo pomerili granice aforizma. Sve nas više čitaju naši emigranti.

Za dinare možeš da kupiš sve u Srbiji, sem obraza.Njega prodajemo samo za evre! Izmerio sam veličinu polnog organa i koeficijent inteligencije. Tek sada vidim koliki sam ja intelektualac! Čim legalizujemo gej brakove, mnogim majkama će laknuti.Konačno će moći da udaju sina! Sirotinja najviše voli svoju otadžbinu.Da ima para, volela bi ona i druge stvari... Nije tačno da je to bio genocid.Niko živ to ne može da potvrdi! Novine služe za potpalu.Kasnije kuće gore i same... Život je lavirint u kojem svi putevi vode na groblje.Izgleda da naša vlast zna najkraći put! U Hag treba poslati sve Srbe.I, eto nas u Evropi! To je moderna evropska država. Uvedeni su demokratija i sloboda štampe, a uskoro se očekuje da će ukinuti i ropstvo... Nekada smo tata i ja zajedno krali po radnjama.Sada sam počeo sam da se izdržavam.

Pobedio sam na takmičenju u besedništvu u Srbiji. Sve vreme sam  ćutao. Kad se ujutro, posle izborne noći, pogledao u ogledalo, pokojniku je ruka sa brija čem sa ma krenula… Niko se još nije vratio s onog sveta da nam kaže ima li ovde života. Da li ste za vađenje zuba bez anestezije ili sa bejzbol palicom? Da nismo pobedili u poslednjem ratu, poraz bi nam još teže pao. Čitao sam priču o afričkim Crncima. U odnosu na srpsku, to je bleda kopija!

ANTONIO FIAN: PREZIR Moje književno veče u S. je bilo dobro posećeno. Pročitao sam pesmu u tradiciji Gintera Ajha   "Inventar " , ali dužu , počevši od reči , ovo je ruka , koja stavlja prsten / ovo je pesnica , koja nikada nije udarila / ovo je moj otac / čiji prezir osećam . Ne  pamtim kako sam nastavio, ali je sve išlo dobro, publika je slušala pažljivo i aplaudirala glasno nakon završetka. Pesma  je završavala rečima: a sada čekam / sam /  mog oca /  njega da uđe / da se obrati / i da me prezre . Nakon što je aplauz zamro, ostao sam za stolom na podijumu, nekoliko ljudi iz publike prišlo je da im potpišem knjigu a onda iznenada - tokom čitanja nisam  primetio da je  tamo – i moj otac se stvorio ispred mene . Dao mi je glavom znak i poveo me u stranu . Mislim, rekao je, da ti je pesma  dobra, ali da nije bilo pametno što si je čitao baš ovde. Naravno da je bio svestan da književno prvo lice ne predstavlja samog autora  i  da otac o...

      Imao sam kalendar sa slikama srpskih vladara. Bilo je to davno. Izgubio sam ga, ko zna kada. Sećam se samo da je uz svaki mesec bila slika srpskog vladara koga je pogubio njegov naslednik na prestolu. Proučavajući istoriju, saznao sam da je takvih, nesrećnih, dakle ubijenih vladalaca u našoj istoriji, u to vreme, bilo ravno trinaest. Pošto godina ima dvanaest meseci, jedan je uvek bio uskraćen za pojavljivanje na kalendaru. Ljudi kojima sam to pričao, obično bi rekli da je to velika nepravda.

Još od vremena Adama, za sve je Srbima kriv prvi čovek! Istoriju pišu pobednici. To je još jedan posao manje za Srbiju danas! Sa komunistima smo imali Goli otok. Kad je Evropa mogla samo da sanja nudizam! Srbija je trenutno izazov za fakire. Mi radimo za eksere! Policija u Srbiji je sve brojnija. Trenutno ima demokratsku većinu! Imamo neadekvatne lekove. Večinom one koji se moraju uzimati posle jela! Razum mora pobediti... Borićemo se kao ludi!

Popodne se vozio biciklom. Prešao je desetak kilometara uz Dunav. Kada se iz šetnje vratio kući, on je, onako u trenerki, ne skinuvši ni patike, pružio se na kanabeu, i dugo je ležao ne mičući se: tupo je gledao u plafon. Napolju se polako gasio dan. Negde je nešto lupnulo i otkotrljalo se: na ulicu su galamili đaci koji se vraćaju iz gimnazije. Događaj od juče nije mu dao mira. I odnekud su navirale i nove pojedinosti, pa je, sada, imao u glavi koloplet sumnji, slika i glasova. Čudnovato, mrmljao je, ispada da čovek uvek ima neke nevolje. I sada on leži, i prebira u glavi kakav ga dan tek sutra čeka. Kod njega uvek ima hrpa misli i pitanja. U Palanci je onih mutnih godina bilo prilično ljubopitljivih i zlih ljudi, koji bi mu i iza ponoći, kada bi videli svetlo u prozoru u prizemlju, lupali u okno iza firange, i govorili: ”Pišeš, pišeš.” Nije ga bilo strah, samo je onda jasno osećao jedno: mora da promeni svoj stil pisanja i vreme kada sanja i stvara. Nije moga da promeni grad, jer n...