paradoks

  Iz trpezarije žena zvoca da je neuredan, da se upotrebljene, oprane čaše i tanjiri stavljaju u drugi red, na police, a neupotrebljavani deo se onda uzima. Taman je čitao članak da je seljačka privreda ekonomija unutar ekonomije, i ovo omogućava da preživi udare vladajućih sistema. Nadmudrivanje sa sudbinom i ostarelom suprugom pretakalo se u bledu, svakodnevnu igru. On je govorio, tačnije proizvodio zvuke koji liče na mrmljanje, potpuno “izlomljene” rečenice. Žena je odmahivala glavom, ali nije mu prebacivala da samo sedi, čita i piše gluposti. Život mu je s pisanjem puniji, zanimljiviji: napisao je knjižicu o pradedi u rudnicima Amerike. Odlazio je deda tri puta u Ameriku, vraćao se s dolarima i zlatom, otuda i vila u kojoj se on baškari. Profesor je književnosti u penziji, nikada ranije se nije bavio predano pisanjem: kolebao se kome da poveri hrpu papira od dvesta strana: odlučio se da ovo pročita novinar Jakić, dopisnik lokalnog lista, koji se razume u literaturu, a i sam je,...

Oko ponoći, po običaju, stavio sam pred kardiologa zmiju od ohlađenog Remi Martana, duplu dozu i pitao ga: „Doktore, da li verujete u boga?“ Ne znam otkud mi to pitanje te noći. Mogao sam da ga pitam milion drugih stvari i on je mogao da kaže milion koječega. „Taman posla“, odmahnuo je rutavom glavom doktor Melhior Mutavdžić. „U šta verujete?“ Zamislio se. Zatim čuknuo u čelo čvornovatim kažiprstom. Čekao sam da nastavi. Gosti u kafiću su se proredili. „Razmišljao sam o svim tim stvarima. Nije da nisam.“ Zurio je kroz prozor. Naspram lokala, ispod zidina stare tvrđave, teglio se Dunav. Bio je smolast i zlokobno tih kao i uvek na kraju zime. „Zaključio sam da je naš predak jednog jutra izašao iz pećine i pogledao u nebo. Bilo je gadno, tmurno, vrcale su munje. Ali, to ga nije obeshrabrilo, jer je njegova glad bila jača od straha. Šunjao se okolinom dok nije spazio lepu, mladu divokozu. Sagnuo se, dohvatio kamen i razbio joj glavu.“ „Svi lovci su ubice...

      Sve je moralo da poskupi, jer mi nismo dovoljno bogati da bismo kupovali jeftine stvari.   Iz Srbije odlaze oni najviše i oni najmanje obrazovani. Da se niko ne naljuti.   Kladionica je udaljena samo sto metara od škole. Da deca odlazeći u nju ne gube dragoceno vreme za učenje.   Ko kaže da Srbija nema more?! Mi smo mrtvo more.   Žao mi je što ne živim u horoskopu. Naklonjeniji mi je nego život.   Gde god da ode obeća bar dvadeset miliona evra. Koliko predsednik troši na sto kilometara?   Niko te ne pita od čega živiš, a posle svi pitaju od čega si umro.   Kriminalci se puštaju da se brane sa slobode, da bi se navikli na presudu.   Vozi oprezno. Ima pijanijih od tebe.   Guvernerka pita predsednika da li je narod njega dostojan. Pa nije narod patrijarh ili mitropolit.   Kad vidim da pada zvezda ne zamišljam nijednu želju, jer će mi sve želje ispuniti predsednik.   M...

      U kući niko nije pevao I sada ti je teško Stalno nedostaju neki ritmovi Recimo sadnje drveta Pa energija zvižduka Cepanja bukovine Ili zemlje Ili iznajmljivanje broda na moru Ili bar šljapkanje cipele prekrivene školjkama Radi sveobuhvatnog osećaja Tastatura je uska Poput godišnjih doba Zbog toga moraš da se snalaziš Nije u pitanju ručak Ili mamurluk svako jutro Nije u pitanju menjanje oblika Sve što treba da uradiš Kad se vratiš kući Jeste da legneš u predsoblje I ne ustaješ Da ne bi ponovo lagao Sebe.    

                     Dok sam vozio auto uzbrdicom osetio sam miris rastopljenog ulja. Nisam na to obraćao previše pažnje, otvorio sam prozor, ali miris je i dalje bio u kabini. Tek tada sam se setio da mi je majstor Mirko posle popravke auta rekao da povremeno kontrolišem količinu rashladne tečnosti u motoru. E jebiga, majstore! - rekao sam i zaustavio se.                  Dogodilo se da to bude uz obod mesnog groblja. Otvorio sam haubu automobila, zatim poklopac posude za vodu i utvrdio da je isparila. Motor je bio vreo. Trebalo je dosuti vodu što pre.           Setio sam se da na groblju, tačno na njegovoj sredini, postoji česma. Dobro sam poznavao to groblje. Na njoj je, jedne davne godine, sahranjen moj otac. Nisam obilazio groblje često. Čak ni na godišnjicu njegove smrti nisam išao. Sve se u meni bunilo protiv opsesije s...

    Živi svoj najbolji život Jer ništa neće promeniti svet U njemu ima previše prostora Za bekstvo Jedina preostala Kuća na Haitiju Koju nije zahvatila lava Pesma koju pevaš lako Ali bez uzbuđenja Kao kad nosiš crne naočari I ne vidiš sebe Ovo takmičenje je nemilosrdno Negativci nose nova oružja Šta je večnost Koliko odsustvovanja Lekcije iz čekanja Dok drugi ulaze u tvoj prostor Olupine Sa novim mislima Raj o kome se šuška Zemlja kukavica Ti si samo onaj koji se trudi Da sačuva ono što ima A što nije njegovo.      

  Deca se uvek prave da spavaju… moj je otac imao neku žensku, možda ljubavnicu, mislio je da spavam… bilo je popodne… ona mu je diktirala svoj broj telefona… on ga je glasno ponavlja… onda su telefoni imali pet brojeva… ja sam izvadila šnalicu iz kose i grebala po zidu, ne dišući, taj broj… posle da je zivkam i spuštam slušalicu ili poturim mog druga Karla da joj preti ili daje ubijem… broj sam prepisala a zid izgrebala…mama se derala a   kada se dere mogla je da joj pukne aneurizma kao njenoj sestri Anici… Ljubavnicu nisam ubila, poslala mi je po tati pelikan penkalo.