paradoks

  Milan Todorov XX POGLAVLJE ROMANA U NASTAJANJU „ TRAŽENJE BOGA“ Dok je Francuz sa još petoricom radnika Ciglane ležao na traumatološkom odeljenju Vojne bolnice u Petrovaradinu gde su pokušavali da mu sačuvaju vid, u krugu Ciglane, privremeno napuštene, nastanio se čopor pasa. Ostavljeni pred zimu od vlasnika koji su se vraćali iz svojih vikendica na Fruškoj gori u male pretrpane stanove ti psi su svoju nesreću odenuli u smisao čuvanja fabrike. Kako bi se ko automobilom ili pešice približio oljuštenoj portirnici i ulaznim vratima oni bi jurnuli na neznanca sa besomučnim lajanjem i iskeženim zubima. Nijedno drugo obezbeđenje, činilo se, ne bi požrtvovanije radilo taj posao. Pse ne zanimaju razlozi koje bi posetioci mogli da iznesu nekom drugom. Oni su svoju sudbinu silom prilika vezali za nesreću koja se dogodila u Ciglani pre samo nekoliko nedelja i postali njeni najverniji čuvari. Nisu mogli da shvate da je svet koji su čuvali već prestao da postoji, niti da su ih oni koje s...

  Milan Todorov XIX POGLAVLJE ROMANA U NASTAJANJU „ TRAŽENJE BOGA“ Svakog petka tačno u 10 časova u kancelariji glavnog urednika radija održavani su sastanci uredničkog kolegijuma. Na njima su učestvovali samo odabrani, stariji i iskusniji novinari. Mi smo ih zvali Veće sionskih mudraca. To su, kao što je poznato jevrejske vođe koji planiraju da preuzmu kontrolu nad celim svetom. Ali, samo kad bismo se zezali.. Iako je njihov protokol pokazaće se čist falsifikat nije bio bez uticaja. Ovaj put na sastanak mudraca sa jerusalimskog brda Siona, bio sam pozvan i ja. Pretposlednja tačka dnevnog reda, dakle pre onog koje nas je zaticalo smlavlejnim a zvalo se „Razno“ i sada se odnosilo se na moj jutarnji nastup uživo u radiju koji me je još kao gimnazijalca u čuvenoj novosadskoj Jovinoj gimnaziji zaveo dok sam uređivao zidne novine i slušao ga. Glodur je raspravu o meni otvorio rečima: „U našem kolektivu postoji jedna osoba koja se služi neiskrenim moralisanjem čime pokuš...

  Milan Todorov POEZIJA – NAŠE VREME DUHOVNOG TRAJANJA Pre svega želim da pozdravim pesnike iz zemlje i inostranstva, uvažene goste i vas, cenjena publiko. Želim, takođe, da pozdravim i ovo naše neobično vreme u kome — iako je to još uvek nedovoljno poznato — svetski poznate ličnosti osnivaju književne klubove, a visoka moda lansira proizvode ukrašene literarnim klasicima. Dior je predstavio nove verzije torbi ukrašene koricama Džojsovog „Uliksa“ i stihovima Volta Vitmana. Modna kuća Coach i njen dizajner Stjuart Vivers proizveli su minijaturne priveske koji su postali čitljive mikro-verzije knjiga — od „Znam zašto ptica u kavezu peva“ Maje Andželou, do „Razuma i osećajnosti“ Džejn Ostin... Čitanje, dakle, iznova postaje popularno (ma koliko to delovalo pomodno i paradoksalno) upravo zato što se mladi ljudi danas suočavaju sa ogromnim egzistencijalnim pritiskom, kao posledicom globalne krize i užasnih ratova. Kada se spoljašnji svet raspada, čovek nagonski traži čvrst oslonac u...

 Milan Todorov XVII POGLAVLJE ROMANA U NASTAJANJU „ TRAŽENJE BOGA“ U radiju su uveli propusnice i upisivanje u knjigu dolaska i odlaska sa posla. Svaki ulazak u zgradu postao je mali, tihi ritual potčinjavanja. Hemijska olovka vezana za kanap, hladni drveni sto na portirnici i pogled stražara koji više nije tražio oči, već samo ime u tablici. Radio, nekada košnica ideja i glasova koji su leteli bez reda, odjednom je dobio granice. Sati su postali merljivi, a prisustvo prebrojivo. Zašto bi nekome ko traži Boga trebala propusnica? Ušao sam u hodnik gde se miris jeftine kafe mešao sa ozonom iz studijskih uređaja. Ako je Bog bio u etru, među frekvencijama koje su se širile iznad krova zgrade, onda su ga upravo stavili u registar. Glodur je došao na novu ideju koja bi, po njemu trebalo da poveća slušanost naših emisija. Ona se sastojala u reklamiranju sadržaja emisija. Predvideo je da svaki autor emisije ima na raspolaganju dvadeset minuta u jutarnjem programu da izloži konc...

  Milan Todorov XVI POGLAVLJE ROMANA U NASTAJANJU „ TRAŽENJE BOGA“ Nikad nisam mislio da je pisanje humora i satire naročito, posao koji bi čoveka pretvarao u klovna. Odmah da kažem da nisam imao, niti sada imam bilo šta protiv klovnova. Jedan od njih, divni Mića Švajcarac ostao mi je u srcu, ali malo kasnije. Vratio sam se kući prilično neraspoložen. Žena me je pitala šta se dogodilo. Nisam znao šta da joj kažem. „ Još se ništa nije dogodilo. To me satire.“ „ Opusti se“ – rekla je. „Nisi ti onaj ko vodi igru.“ Zainteresovao sam se. „ Ti misliš da je sve što ti se dešava slučajno, a ja vidiš to gledam drugačije. Nisam vidovita kao što si možda hteo da kažeš. Samo razmišljam. Šta ako je glodur dvostruki igrač?“ „ Ne razumem.“ „ S jedne strane se javno izjašnjava kao komunista, a sa druge, sluteći mogućnost neizbežne Titove smrti i raspada sistema igra i za vas koji ste, mada bojažljivo, ali ipak protiv komunizma i diktatora. Priznao sam joj da o tome nikad nisam razm...

  XV POGLAVLJE ROMANA U NASTAJANJU „ TRAŽENJE BOGA“ Sutradan sedim u kancelariji glodura i ne znam odakle da počnem. Sedim u stolici ispred njegovog stola. Pre nego što sam ušao rešio sam da se pretvaram da se ništa nije desilo. Ali, nešto bi ipak trebalo da kažem. On je ,takođe, ćutao. To je, pomislio sam, zbog njegove govorne mane. Nije znao da pravilno artikuliše glas R. a bio je glavni i odgovorni urednik velike radio stanice. Nisam mu to zamerao. Bilo je samo čudno s obzirom šta su od nas tražili stariji spikeri koji su nam držali časove dikcije. Prozor sa leve strane stola pretrpanog papirima i slušalicama bio je otvoren. Gledao je na skrivenu betonsku terasu na kojoj su male tehničarke kradom pijuckale kafu ostavljajući magnetofonske trake da se vrte beskonačno same. Njihovi glasovi bili su nerazumljivi. U sobu je dopiralo nešto što bi se moglo nazvati bojom njihovog prijateljskog ćućorenja. I nisu prethodno išli na časove kod spikera. Da, ti spikerski glasovi, savrše...

  XIV POGLAVLJE ROMANA U NASTAJANJU „ TRAŽENJE BOGA“ Da bih umirio svoju pripravničku savest sledećeg jutra otišao sam u radijsku ambulantu koja se nalazila u nekadašnjem domu kulture. Bio sam nervozan od ranog jutra tako da sam se posekao na dva mesta na licu prilikom brijanja. Znao sam da će to ostaviti loš utisak kod lekarke. Međutim, ona je očito imala svojih privatnih problema i kasnila je bezmalo čitav sat. Govorkalo se da je zaposlena preko veze a veza je bio predsednik jedne tada važne društvene organizacije koji je zapravo bio njen ljubavnik. On je po profesiji bio ginekolog. Čim je sela za to rekla je „Skinite se, moraću da vam gurnem prst u dupe da proverimo stanje prostate.“ „ U mojim godinama“ ,zavapio sam. „ Bolest ne zna za godine. Što je ranije otkrijemo lakše ćemo je izlečiti.“ Bilo je to nešto što ni u najluđem snu nisam mogao da očekujem. Uvek sam bio posebno osetljiv kad je taj zadnji otvor bio u pitanju. „ Da li baš moram“, upitao sam je. „ Zar ...