MILAN TODOROV: OBILAZNICA



 

Milan Todorov

OBILAZNICA

Dugo nisam išao na čardu.
Nije mi se milio prašnjav, džombovit put do nje.
Danas predveče odlučih da odem.

Odjednom, starog puta više nije bilo.

Uredno postavljeni saobraćajni znaci
vodili su me uzdignutim,
šljunkom nasutim, grubim
zaobilaznim putem.

Nisam od onih
koji ne prihvataju promene.

Uostalom, put je i dalje pun prašine
i obesnih mladića
koji jure besomučno
sa otvorenim prozorima
iz kojih trešti muzika.

Kao da je oduvek tako bilo.

Kažem starom konobaru
da je put grubo nasut
i opasan.

Sve će to odneti prva bujica, kaže,
ako se ne naviknemo
da nam stalno crtaju nove puteve.

I dok to govori, osmehuje se,
krezubo,
nad oduzetim spomenima
mog mladog zavičaja.

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

REČENICE KOJE VOLIM (3)

PLATON ODBRANA SOKRATOVA Kakav su utisak, građani atinski, učinili na vas tužioci moji, to ja ne znam. Ja, evo, od njihovih beseda gotovo ne poznajem sam sebe: tako su ubedljivo zvučale njihove besede. Pa ipak, rekao bih, nikakve istine nisu kazali. A među mnogim lažima što su ih izneli najviše sam se začudio jednoj, i to onoj gde su vas opominjali da se morate čuvati da vas ne prevarim, jer sam vest besednik. Što se ne zastideše da ću ih odmah či¬njenicama pobiti kad se pokaže da nisam nikako vest besed¬nik, — to mi se učini da je vrhunac njihove bestidnosti, ako možda ne zovu veštim besednikom onoga ko istinu govori; jer ako tako misle, onda bih potvrdio da sam besednik — samo ne prema njihovom obrascu.
Прикажи све

MILAN TODOROV: PRIČA O PROLAZNOSTI

"You will see your shit on the floor, on your feet, but you won’t know how it got there. You will see me distraught and distorted and know that you have made me so, and not know how to stop it or how to help. You will feel our loving in rags and your God absent." Veselin nije mogao da veruje u ono što je tog petka čuo svojim ušima. Mislio je da halucinira, odnosno da se sa njegovim razumom nešto opasno dešava otkako je, tačno na pedeseti rođendan, ostao bez posla. Miško, njegov najbolji drug još iz osnovne škole, koji je takođe u kombinatu ostao bez posla, rekao je tada rečenicu koje se sada neočekivano setio: „Kad čovek napuni pedeset godina, on više ne pripada ni ovom  ni onom svetu“. Vrlo dobro je razumeo šta je Miško ovom sarkastičnom konstatacijom hteo da kaže. Pedeset godina je zapravo pola veka. Na polovini veka nijedan čovek ne zna šta ga čeka. Rano je da „misli na budućnost“, kako su se šalili ne želeći da pomisle na smrt, tada još, verovali su, tako da...
Прикажи све