MILAN TODOROV: GVINET PALTROU S LJUBAVLJU

 

Svako, kad tad, postane polovan.

Kad mi se to desilo, nisam to odmah shvatio. Postepeno sam spoznavao da je dotadašnji, u svakom slučaju netaknuti način mog mladog života ostao iza mene.
Menjao sam poslove.
Jedno vreme radio sam u marketingu privatne, tada vrlo popularne KB televizije. Studiji iz kojih se emitovao program nalazili su se u Beogradu a marketinški deo u centru Novog Sada. Vlasnik televizije je bio sumnjivi biznismen sa Kosova i Metohije. Uprkos obećanjima nikoga od nas nije primio u stalni radni odnos. Radili smo na osnovu nekakvog traljavog ugovora, a zarada nam je zavisila od učinka i gazda bi nam isplaćivao mali procenat od sklopljenog posla, pa i taj novac je išao preko njegove banke AS ili Bas, ne sećam se više, tako da nas je i tu zakidao.

Bilo je vreme posle sankcija koje su nam uveli oni koji su nas posle bombardovali. Oskudacija je, zezali smo se u marketingu, gora od okupacije.

Nosili smo crnna odela po letnjoj omorini, bele košulje, svetle kravate i imali zift vranu kosu. Bili smo, što se kaže, upicanjeni do daske.

Kancelarije su nam bile mali boksovi od stakla u kojima se sunce pralamalo na najrazličitje načine.

Ponekad, obično pri kraju popodneva, pri svršetku radnog vremena kad bih se pogledao u tim staklima bio sam siguran da to nisam ja.

Bio je to neko ko se za mene borio u areni sa mršavim izgladnelim lavovima i gubio glavu na parčiće.

Ali, sve sam to zabaoravio.

Od svega mi je u najsnažnijem sećanju ostala Gvinet Paltrou.

Televizija je otkupila neku seriju sa njom u glavnoj ulozi i rečeno nam je da klijentima preporučujemo da se reklamiraju pre, posle i za vreme te limunade sa Gvinet Paltrou, pošto su pretpostavljali da će to bit hit na Balkanu.

I bilo je.

Ja, naravno, nisam pogledao nijednu epizodu.

Bio sam alergičan na ekran. Mrzelo me je da se i u slobodnom vremenu, koga je bilo sve manje tovarim onim što me podseća na mrski posao.

Nuditi nekome nešto, naročito ako on to ne želi, svakako je surov zanat.

Sedeli smo u svojim boksovima i svako malo okretali telefone raznih malih preduzeća ili trgovaca i nudili im sjajnu, lepu, nadasve nenadmašnu Gvinet Paltrou.

Većina se oglušila. Mnogi su me zavlačili i molili da se javim sledeće nedelje. Kad bih se javio iduće nedelje ili su bili na službenom putu ili su već potrošili sredstva namenjena za propagandu. Malom broju sam uspeo da prodam američko savršenstvo od ženstvenosti i lukavosti po imenu Gvinet Paltrou.

Gvinet Paltrou, pitali bi me takvi.

Da, Gvinet Paltrou zvana Kejt.

Da li je to prava Gvinet?

Nego šta. Prava, kao što smo vi i ja pravi.

Vremenom sam pročitao mnoštvo novinskih članaka o toj plavuši sa zagonetnim očima i širokim, senzualnim osmehom.

U tio vreme imala je oko trideset godina.

Bile su ti njene najbolje godine.

To sam i govorio klijentima.

Zamislite plavušu u tridesetim.

I neki od njih, ne kažem svi, ali neki su je zamišljali.

Kako, u kojim situacijama, kao odevenu ili obnaženu...zaista ne znam

Osetio sam da su Gvinet i njena sezonska bižanska lepota za mene, ako taj trenutak iskoristim, poput ćupa slučajno pronađenog a punog novčića.

Gvinet je rođena u Los Anđelosu, govorio sam kao da sam iz El Eja i ja.

Nisam znao skoro ništa o L.A. ali je na sve pominjanje tog imena delovalo vrlo snažno i uvedljivo.

Ona je dobitnica Oskara za ulogu u filmu Zaljubljeni Šekspir.

Nije ni čudo, svi su bili sve više zaljubljeni u nju.

Gvinet je bila zamena za biti ili ne biti, tada.

Dobila je, osim Oskara i Zlatni globus.

Vaša reklama će biti plasirana na najboljem mestu.

Kada bi uplatili novac slao bi im poruku:

„Nosim vam pozdrave od Gvinet“.

Poruka je sadržavala lažni sadržaj. I oni su to vrlo dobro znali. Ali, posle svega što smo proživeli, ta mala bezazlena laž, delovala je kao podstcajna šala.

Gvinet, ah lepa i uzbudljiva Gvinet.

Nikada te neću imati, mislio sam i sam.

Serija je imala prilčan broj nastavaka.

Gvinet je daleko nadvisivala domaće ribe.
Jedna, beše razvedena, sa malim detetom, kuvala nam je kafe i motala se oko nas; a beše vrlo lepa, dugog vrata, tananih oblina, pomalo agresivna na perfidan ženski način i pored svega pokušavala je da liči na Gvinet.

Moram da priznam da mi je zapala za oko. A izgleda i ja njoj.

Tada sam bio u emocionalnoj krizi. Nije bilo baš daj šta daš, ali nova, naša Gvinet je bila diskretno uporna. Pretpostavljam da je i ona uredno pratila seriju. U jednoj epizodi, kako mi je prepričavala, Gvinet umalo da bude silovana. Srećom, bila je toliko mila…

Nisam mogao to da slušam.

Da, rekoh, mila je i dobro se prodaje.

Kako to govoriš? Ko se prodaje?

Malo je nedostajalo da se posvađamo na krv i nož.

Međutim, Gvinet je sve slabije pridavala naše reklamne minute.

Uzalud sam je opisivao kao ženu hrabre amričke lepote.

Noću bih smišljao najlepše epitete za nju.

Da li ste videli sa koliko gracioznosti i istovremeno erotike je sastrugala blatom umrljane bele patike u poslednjoj epizodi?

Vrata njene spavaće sobe su slučajno ostala otvorena… Pogledajte. Tu su i vaši minuti. Sve ćemo to u prekidu. Sve će se videti.

I tako je to išlo, dok je išlo.

Vlasnik televizije je bio sve nezadovoljniji. Posle izvesnog vremena poslao je svog sinovca, inače direktora Marketinga, da nas nauči pameti.

Sinovac je nogom otvorio vrata. Iza njega je bio kratko ošišan nabildovan momak.

Sinovac je rekao da nam neće isplatiti ni cent, baš tako se izrazio u američkoj valuti, za Gvinet.

Sve ste upropastili, derao se na nas.

Takvu lepotu niste znali da iskoristite. Takva lepota se sreće jednom u životu.

Njegov telohranitelj je već očijukao sa našom, indigovanom Gvinet, da bi je ubrzo izveo.

Sinovac nam je držao lekciju sve do večeri.
Telohranitelj se najzad pojavio, crven u licu a naša Gvinet je popravljala ionako kratku suknjicu.

Zatim nas je sve poslužila kafom i izvinila se što mora da ide jer je kod kuće čeka sinčić od pet godina, bez nadzora.

Gvinet, kako si me samo izneverila, mislo sam.

Međutim, kada je sve to prošlo, kada je televizija ugašena, banka koja je trebalo da nam plati cvonjke prestala sa radom, pomislio sam da sam i ja činio nešto što se jasno kosilo sa moralom. Glorifikovao sam neku ženu o kojoj nisam znao ništa. Širio sam njen, možda sasvim, nepostojeći oreol - našim malim svetom. Šta ako je sve to, ona, njeni filmovi, taj glamur samo propagandni trik. I ja sam sudelovao u toj obmani.

Bio sam kriv, ali nisam bio kriv.

Život je, shvatio sam, plima i oseka i odgovor koji ćemo dobiti od njega zavisi od Meseca i njegove čarolije na nebu.