MILAN TODOROV: MELANHOLIJA

 

Ponekad se setim svog

teškog rada

u vinogradu

i kako sam jednom

dok sam se zanimao

za nebeske

pomoćnike u nevolji -

pitao lokalnog sveštenika

da mi protumači biblijsku sagu

o vinogradu

gazdi i slugi.

On mi je sve potanko

objašnjavao.
Shvatio sam da je reč

o alegoriji

ali nisam to najbolje razumeo.

I sada ponekad

na promenu vremena

ophrvan nejasnim bolom

u kolenu desne noge

koju mi je pregazio mali

traktor

(sećam se kapljica krvi

pomešane sa jutarnjom rosom)

sreća da zemlja beše

vlažna tog proleća

(beša mart i vreme ida)

te mi je nije polomio -

često mi uši džara pitanje

zašto više niko ne

dopisuje gospođu Bibliju

zar nema materijala

za valjanje u perju i katranu

zar su ljudi postali bolji

zar carevi ne žive

kao u Starom zavetu

sedam stotina godina

sa kim uopšte živimo

i kako živimo

zar nije oko za oko

pendrek za zub

zar je sve bilo

da opet bude...

samo

bez Boga jedinog?