poput žutih klovnova
u crnom tiganju.
Trenutak kada ubacuješ
desnom rukom
ribu
sa metalnim hvataljkom.
Hraniš pažljivo svaki detalj
svog života.
U drugoj ti je ruci
lopatica sa rupicama
za okretanje prženih
brancina ili orada ili…
(popuni detalj).
Uostalom, ribe su malo veće od šake.
Ah, sećaš se, kako si nekoj
govorio nekad davno
da ima pupoljke taman
za tvoju šaku…
A sada umerenost
u jelu i piću
i bez mentalnog bluda.
Vreme zauzdavanja.
Vreme u kome jutra više
nisu ispunjena neočekivanošću.
Vreme opuštene opruge
odjavljenog revolvera.
Ali šta još možeš da učiniš
u podne dok pržiš ribu
a napolju kiša pada
na svetove prošle i sadašnje
na svetove koji više ne postoje
ali se i dalje sudaraju?
Нема коментара:
Постави коментар