MILAN TODOROV: WOMEN SECRET

Imam fioku u koju otpremam

svoje neuspele priče.

To su priče koje nikad

nijednom izdavaču neću poslati.

Ponekad otvorim fioku

pokušavajući da od poneke

napravim pesmu

kao da pesma ne ume sama

zatim priču vratim u fioku

sa natpisom „Neuspele priče“.

Trebalo bi mislim

da ih obrišem

i zaboravim na njih

i na svoj književni neuspeh

ali se još nikad nisam usudio

da to učinim

jer šta ako mi jednog dana

sine da samo nešto malo promenim

recimo da glavni junak nisam ja

nego neki lik bez autorskog glasa

čovek koji je istovremeno

recimo voleo dvaput u životu

pa ostao sam

ili prevodilac koji je pokušao da prevede

priču nekog velikog pisca

i utvrdio da ne može da to uradi

jer bi morao na kraju prevoda

da izvrši ubistvo

poput piščevog junaka.

Fioke sa nezavršenim pričama

trebalo bi da nose oznaku

„Otvoriti samo u vanrednim situacijama“.

Problem se sastoji u tome

što se crna fioka puni

sve brže.

Plašim se da neće proći

mnogo vremena

a fioka će se raspasti

pod  težinom neostvarenih priča

i tada će se avaj

sve otkriti

i ko sam ja

i ko si ti

i šta je onaj bickl u mladosti

zašto se javlja zvonom

kao budilnik

programiran sećanjem na

savršenu jednostavnost

kada se jedna prodavačica

donjeg rublja

skrasila tek posle četvrtog

pokušaja večne ljubavi …

ali ova priča je lična

i nedovršena

te kao takva ide u fioku.