MILAN TODOROV: DNO

 


MILAN TODOROV

DNO

Vode dunavske ponovo rastu
i ja se radujem tome
kao da imam nekakvu računicu,
neku korist ili zadovoljstvo
od plovidbe.
Nemam ništa od toga.
Možda sam nekada imao,
ali sada sam samo obalski čovek.

Silazim do vode
i gledam dokle je stigla.
Još juče mogao sam proći
pored nagnute vrbe.
Danas joj samo gornje grane
podrhtavaju u struji.
Moram drugim putem
da se vratim kući.

Biti na obali nekada je značilo sigurnost.
Danas je biti na obali onoga što teče,
nezaustavljivog i večitog,
znak poraza —
jedra kao zastave
na pola koplja.

Ponekad podignem ruku
čoveku na brodu.
Ne znam da li me vidi
ili samo gleda prema kućama
iza mojih leđa.
Spustim ruku
i još malo ostanem.

Na Oficircu sada nema nikoga.
Voda prelazi preko mesta
na kome sam ostavljao odeću.
Pokušavam da ga prepoznam
po drvetu,
po nagibu obale.
Svakog proleća
moram ga tražiti iznova.

Da li ću na proleće,
za Đurđevdan, zaplivati
u plavnim peskovitim prsima
divlje plaže Oficirac,
ući polako dok ne prestanem
da pod nogama tražim dno,
kao jedino što imam
da ponudim reci?



Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

REČENICE KOJE VOLIM (3)

PLATON ODBRANA SOKRATOVA Kakav su utisak, građani atinski, učinili na vas tužioci moji, to ja ne znam. Ja, evo, od njihovih beseda gotovo ne poznajem sam sebe: tako su ubedljivo zvučale njihove besede. Pa ipak, rekao bih, nikakve istine nisu kazali. A među mnogim lažima što su ih izneli najviše sam se začudio jednoj, i to onoj gde su vas opominjali da se morate čuvati da vas ne prevarim, jer sam vest besednik. Što se ne zastideše da ću ih odmah či¬njenicama pobiti kad se pokaže da nisam nikako vest besed¬nik, — to mi se učini da je vrhunac njihove bestidnosti, ako možda ne zovu veštim besednikom onoga ko istinu govori; jer ako tako misle, onda bih potvrdio da sam besednik — samo ne prema njihovom obrascu.
Прикажи све

SMENA PREDSEDNIKA

Слика
 Milan Todorov SMENA PREDSEDNIKA Prilično nevoljno sam prihvatio da budem predsednik Društva književnika Vojvodine na predlog bezmalo doživotnog predsednika. Nije prošlo ni pola godine a on je počeo da potajno huška članove Upravnog odbora ne bi li me smenili. Povod je fotografija koju sam jednog predvečerja, kao što to obično činim prilikom šetnji gradom, snimio.   Apolitičan sam, ali sam uvek držao  da pisci u Društvu književnika, po prirodi umetnosti kojom s e bave, moraju da budu otvoreni za događaje i najrazličitije slike sveta što naravno podrazumeva slobodu mišljenja i izražavanja.  Da je živ Staljin bi bio veoma, veoma srećan. Živela Srbija! 
Прикажи све

MILAN TODOROV: U ISTOJ KUĆI

Слика
  Milan Todorov U ISTOJ KUĆI Ja svakako nisam sveznajući pripovedač. Ponešto od onoga o čemu pričam čuo sam od drugih, ponešto od samih aktera događaja, dosta toga sam naslutio, pa ipak nisam ubeđen da je ono o čemu u narednim rečenicama pišem cela istina. Međutim, jedina neporeciva istina jeste da se sve odigravalo u istoj kući. Bila je to, za ono vreme, a i sada je, samo na neki vremenom iznuren način, prijatna kuća. Široki francuski prozori, ukupno tri sa ulične strane, maltene ceo zid u staklu sa dvorišne strane, tako da je čovek koji je kuću napravio između dva svetska rata mogao danonoćno da ogleda vrt kako se greje na jutarnjem suncu, dok se on, još u staračkoj iznošenoj pidžami, ali dobro držeći, sprema na doručak u dvorišnoj kuhinji. Umor koji je osećao čak i posle sedam sati isprekidanog spavanja pripisivao je lošim snovima kojima nije mogao da se otrgne. Sve je na početku zamišljao drugačije, kako to već biva sa mladim ljudima. Otvorio je veliki jednokrilni proz...
Прикажи све