MILAN TODOROV: SESTRO SLATKA, DRAMA, NASTAVAK 4

 

ZID 2.

PRVI MUŠKARAC:

Ne znam šta se to dešava.

ŽENA:

Niks. Koliko ja znam. Mesecima ništa.

PRVI MUŠKARAC:

Ali ja tebe ipak volim. Mislim, još volim. Hoću da kažem: donekle volim i…ništa.

ŽENA:

Zašto onda gledaš druge žene?

PRVI MUŠKARAC:

Ne gledam.

ŽENA:

Gledaš. Ulovila sam te toliko puta.

Gledaš kao gladno dete sisu.

Hoćeš sisu?

PRVI MUŠKARAC:

Neću sisu.

Možda ponekad hoću.

Ali, sad neću.

Dakle…

Ti mene, dakle, loviš. Ja sam predator za odstrel. Šta sam ja tebi uopšte?

ŽENA:

To je dobro pitanje.

PRVI MUŠKARAC:

Nemoj da me zajebavaš.

ŽENA:

Gledaš žene u pornićima.

PRVI MUŠKARAC:

Ti kontrolišeš moj telefon?!

ŽENA:

Onanišeš u pedesetoj.

PRVI MUŠKARAC:

Gospode Bože!

ŽENA.

Ne mešaj Boga u drkanje. Pokaj se. Budi iskren. Idi u pustinju. Pretvori se u grm. Spali grm. Izađi čist kao anđeo. Svi će te voleti. Ispovedi se.

PRVI MUŠKARAC:

Dobro, karao sam tvoju sestru. Malo. Onako. Ništa posebno.

ŽENA:

Đubre jedno! Sotono! Dakle i ti si jahao s njom!

(plače)

Samo da znate. I ti i ona. Ja nemam sestru. Nisam je nikad ni imala.

PRVI MUŠKARAC:

Odoh ja na jedno kratko piće, dole.

(možda sledi nastavak, a možda ostavimo nešto i pozorištu)