Postoje pesme i romani
prilično dobri
koje pišu lepe žene.
Predrasude o tome da su
lepe žene šupljoglave
nemaju nikakvo opravdanje
osim mizogenstva.
Smeta mi
i baš mi smeta
kada te žene pisci
prilikom promocija svojih
dela
ističu svoju fizičku pojavnost.
Da se razumemo
meni prija
blago rečeno
ženska lepota
u bilo kom obliku
u bilo kojoj dobi.
Ali drobiti u umetnost
polugole fotke
znači da će te uspešni
povrediti.
Možda sa razlogom.
Češće bez njega.
Povrediće te čak i ako
imaš dobre rečenice.
Tražiće da im daš.
Ti ćeš misliti da je to
zbog tvoje posebnosti.
Slagaće te da jeste.
Poverovaćeš.
Imaće te mesec ili godinu.
I onda ćeš se ubiti
naravno ne doslovno.
Da ti kažem
i ja bih tako postupio
sramotno.
Možda sa malo više nežnosti
i manje hrabrosti
ali ipak bih bio tvoj idiokrata
jer idemo u susret vremenu
kada se reč zaključava
kada je bitno značenje
bez reči
jedini život koji je sada
prolaz između
Boga seksa i smrti.
Нема коментара:
Постави коментар