veliki američki časopis
sa fotografijama u koloru
stojao je nasred stola
u knjižnici Vladimir Nazor
u Varadinu
prve godine mog
dečačkog odlaska u nju.
Bio je poput zabranjenog voća.
Ljudi su ga plašljivo prelistavali.
Stojao je tamo mesecima
dok
ne bi stigao novi broj.
Ne znam ko ga je slao i kako.
Pamtim da je mirisao
na brod.
Zatim je odjednom nestao
i nije ga bilo nikad više.
Sto je postao prepun
crno belih novina
različitih naziva.
Sada kad mislim o tom
mislim kako je svet
u boji otišao
da bi se vratio
bez smisla.
Uzgred,
tu
skoro
na sistematskom pregledu
lekar mi je konstatovao
da
ne razlikujem nijanse boja.
Može biti, rekao sam,
ali ja za to nisam kriv.
Нема коментара:
Постави коментар