MILAN TODOROV: KROKI NEPOZNATE

 

MILAN TODOROV

KROKI NEPOZNATE

Pravim male krokije

na svom telefonu

mogu da povlačim

tanke i debele linije

ali kako god da uradim

na crtežu se pojavljuje

linija glave, kose i tela iste

nepoznate žene.

Nikad je nisam upoznao

ne znam kakvu muziku voli

da li ponekad popije čašicu

konjaka ili viskija

pre spavanja

i sa kim

da li joj nepoznati muškarci

šalju poruke i slike svojih

polnih organa

u ponoćnom času.

Ne znam ništa o njenim

prijateljima i prijateljicama.

Deluje usamljeno

na ekranu telefona.

Mora da je volela

šoljicu šumskih borovnica.

Znam da je nema

i da zato postoji.

Ponekad kad sam bezvoljan

pustim je da se sama

naslika i kažem joj

samo jednim pokretom

prstiju mila

sve ostalo je

kenjkavo i nije vredno

da podignemo nanovo

kuću sa neobuzdanim

lovačkim psima

velmoškim begonijama

i nekoliko reči

koje bismo rekli

a koje ništa ne bi značile

jer sve reči izrečene

uglavnom ne znače

ono što bismo očekivali

sve reči bile bi

obruči ribnjaka za veštački uzgoj

ugroženih vrsta.