RATKO DANGUBIĆ: MALE PRIČE (6)
MALE PRIČE(6)
1.
OGLEDALO OD NEONA
U tri ujutru grad je ličio na izlog koji je zaboravio da ugasi svetla. Marko je hodao pored zatvorenih butika. U svakom izlogu video je svoj odraz, ali nijedan nije kasnio za njim. Svi su se kretali sekundu unapred.
U prvom ogledalu njegov odraz je zapalio cigaretu. U drugom se nasmešio. U trećem je nestao. Marko je zastao. Shvatio je da možda ne prolazi on kroz grad, nego grad kroz njega.
Neonske reklame postale su sazvežđa, a ulice krvni sudovi nekog ogromnog bića koje sanja ljude. Kad je stigao kući, nije pronašao svoj odraz u kupatilu. Samo prazno staklo. Kao da je stvarnost dala otkaz.
2.
CRNA KARTICA
Mina je imala kreditnu karticu bez limita. Kupovala je sve: satove, putovanja, parfeme, tišinu. Jednog dana stigla joj je poruka: "Vaš dug iznosi 17 godina života."
Pomislila je da je prevara. Sutradan su joj nestale dve bore sa lica. Trećeg dana zaboravila je ime svog prvog psa. Posle nedelju dana više nije mogla da se seti mirisa mora. Plaćala je uspomene. Kupovala prazninu.
Kad je konačno presečena kartica, ostala je bogata i potpuno nova. Ali nije znala ko je. Ponekad je bogatstvo samo luksuzni oblik amnezije.
3.
HOTEL IZMEĐU SMRTI
Na autoputu koji nije postojao na mapama nalazio se hotel bez imena. Gosti su dolazili samo jednom. Na recepciji nije bilo pitanja. Samo ključ i broj sobe.
Petar je ušao u svoju. Na krevetu je sedeo on sam, stariji za četrdeset godina. Pio je viski.
— Kako je bilo? — upitao je mlađi Petar.
Starac je ćutao dugo.
— Kratko.
Napolju je padao sneg usred leta. Ujutru hotel nije postojao. Ostao je samo ključ u njegovom džepu. Broj sobe bio je datum njegove smrti.
4.
KOLEKCIONAR SENKI
Bogdan je skupljao senke. Ne fotografije. Ne predmete. Senke. Verovao je da svaka sadrži deo duše vlasnika. Punio je njima podrum. Senka pijaniste drhtala je čak i bez tela. Senka ubice nikada nije mirovala. Senka deteta svetlela je u mraku.
Jedne noći primetio je prazno mesto na zidu. Nedostajala je njegova. Iza njega se začuo korak. Njegova senka je otišla. Prva. Kao zaposleni koji više ne želi da radi za istog gazdu.
5.
POSLEDNJI INFLUENSER
Kad je svet propao, internet je ostao živ još sedam dana. Miloš je bio poslednji influenser. Snimci su prikazivali prazne gradove. Napuštene aerodrome. Prazne restorane. Milioni ljudi više nisu postojali, ali pregledi su rasli. Komentari su stizali iz nepoznatih izvora.
"Nastavi."
"Vidimo te."
"Još jedan video."
Sedmog dana kamera je slučajno snimila ekran. Na njemu je bio samo jedan pratilac. Njegov nalog. Shvatio je da ga čitavo vreme prati sopstvena budućnost. Objavio je poslednji video. Posle toga nestala je i mreža. I svet.
6.
PRODAVNICA VREMENA
U centru grada otvorena je prodavnica koja je prodavala sate života. Pet minuta mladosti. Tri godine bez tuge. Mesec dana sreće. Redovi su bili ogromni. Ljudi su kupovali kao pred praznike. Starac je kupio još jednu zimu. Devojka još jedan poljubac. Biznismen dodatnu deceniju.
Na kraju godine radnja je zatvorena. Na vratima je ostao natpis: "Nema više zaliha."
Tek tada su ljudi shvatili da vreme nije proizvod. Već valuta.
7.
BOG U PENTHAUSU
Na vrhu najviše zgrade u gradu živeo je čovek za koga su govorili da je Bog. Imao je privatni lift, staklene zidove i pogled na sve. Ljudi su mu donosili poklone. Molbe. Molitve. Investicione planove.
Jedne večeri novinar je uspeo da ga intervjuiše.
— Da li ste zaista Bog?
Čovek je pogledao grad.
Hiljade svetala pulsirale su poput neurona.
— Ne.
— Zašto onda svi dolaze kod vas?
Nasmešio se.
— Zato što je ljudima lakše da obožavaju visinu nego istinu.
U tom trenutku nestala je struja. Grad je potonuo u mrak. A penthaus je izgledao isto kao i svaki drugi stan. Jer moć često postoji samo dok je osvetljena.
Коментари
Постави коментар