JULIJA KAPORNJAI: O ROMANU "NAJBOLJE GODINE"

 Upravo pročitano:

"Najbolje godine" Milana Todorova je roman o traganju za idealnom ženom i formiranju ličnog identiteta kroz mnoštvo susreta erotski realizovanih ili samo promišljenih kao moguće a srećom neostvarene. Sve počinje izazovom poznanika da se uključi u klub Bludni sinovi, čiji članovi evociraju sećanja vezana za ljubavne i seksualne veze.

Radnja je nelinearna i obuhvata raznolika iskustva i zapažanja koja glavni junak iscrtava na fonu svakodnevnog života smeštenog u gradski lokalitet, i sećanja koja sežu do dečačkih dana, pažljivo uklopljena u siže romana. Žene u piščevoj galeriji likova opisane su bespoštednim kritičkim okom, od telesnih do karakternih odlika. Uz povremen utisak mizoginije, transparentne su i slabosti glavnog junaka-pripovedača, koji ne mari za političku korektnost.

Roman ima bogato razbokorenu priču koja je dobro organizovana u kratke celine izdvojene naslovom kojim počinje prva rečenica.

Na prvi pogled može se povući paralela sa pisanjem Čarlsa Bukovskog, ali bi bilo pogrešno zaustaviti se na tome, jer ima dublje književne kvalitete bez obzira na lakoću s kojom se čita.

Ви, Vasa Pavkovic и други