Svaki dan cepam drva.
Drva su oblice bagrema.
Begrem miriše
čak i sada usred zime.
Kako su neke stvari prošlosti
još neiskvarene.
Jutros, zamahnem sekirom i
vidim mraz curi niz cepanicu
na sunčevom sve jačem zraku.
Uskoro će proleće.
Nova prevara doba.
Loše spavanje na promenu vremena.
Kako će se ovo završiti?
Da li su žene dopola muškarci?
Pola majka, polovina otac.
Zbog toga ih nikada ne voliš
u potpunosti.
One to osećaju nekim
šestim čulom.
Dok misliš o tome voziš
kroz maglu koja pada
nad rekom
na grad.
Zabranjeno je uključiti duga
svetla.
Samo ona sa kojima vidiš tek
prst pred okom.
Нема коментара:
Постави коментар