MILAN TODOROV: MRŠAVI CRNI PAS

 

Dugo nisam prolazio tim

krajem

iza stare ciglane

ugašene kao i njeni radnici.

Ostali su samo najžilaviji

koji sada hodaju sa štapom

i jedan mršavi crni pas.

Kad sam naišao kolima

nosio je u zubima parče

neke blede kože

možda samo kajiš

neke ocvale dame

kaiš odbačen kao demode

suv bez masti

bez struka

bez primisli na igru

i posle šta bude...

Ne znam šta je mislio pas

ali sam siguran da su psi

crni psi pametni

i da misle možda bolje

nego mi.

U svakom slulaju

crni pas se trgao uplašeno

a ja sam zastao da ga

propustim

sa aktiviranjem davno

zaboravljenog čula za

voleti ono što preživljava

uprkos svemu

ono što svojim nedaćama

svojom glađu

svojom oskudicom

i svojom samoćom

pomaže da preživimo

mi slučajno zaostali iz

prošlog milenijuma

kao kosti ptice

kao ljuštura puža

zaključana u vremenu

i slučajno pronađena u

mislima sa kojima jedino

mogu da zaspim ove večeri.