MILAN TODOROV: REČI SA KAMENA
ostaviti trag
kad
reči više ništa ne znače
prosute
pored puta
poput
zrnevlja
ispalih iz kamiona
u krivini
koje
viđam
sjeseni
na ispucalom asfaltu
reči
koje same sebi pričam
reči na
vetrometini
reči
isklesane na spomeniku.
Juče
odlazeći da pripremim
grobove
za Zadušnice na
Staromajurskom groblju
gde
leže moji preci
a
u budućnosti i ja,
naiđoh
na spomenik
u
obliku neklesanog prirodnog kamena,
bez
slike pokojnika.
Na
poleđini je pisalo:
„Da
li si mislio ili verovao
sada
je svejedno“.
Nisam pogledao ime
na
prednjoj strani stene.
Bilo
bi beskorisno.
Jer
ime je
samo reč
otrgnuta
od vetra
još jedna
ljuska
prosuvši se
kraj puta.
A
misao i vera
dve
obale iste
reke
spojile se
u kamenu
bez lica
bez
potpisa i veka.
Stajao sam
dok je
jesenji vetar
nosio lišće
preko grobova.
Možda je
onaj ispod stene
znao
ono što
ja tek učim:
da trag
ne ostavlja
reč
uklesana u kamen
već
tišina
koja ostane
u nama
kad se
sve reči
ugase.
Okrenuh se
i pođoh
nazad
niz ispucali asfalt
ostavljajući
pretke
i stenu
da ćute
zajedno.
Коментари
Постави коментар