paradoks

      Obično tako S jeseni Često mi se događa Ustanem noću I satima sedim na krevetu Ne želim da ležim Ne spava mi se Ne radi mi se ništa Ne gleda mi se u telefon Ne čitaju pesme i romani Moram da se posvetim sebi Malo Uginuo je bizon u rezervatu Fruške gorice Uginula mala lavica U severnom ataru Prošle večeri mali gušter Uklizao mi je u spavaću sobu I zavukao se negde ispod kreveta Bio je baš brz taj gušter Kao život Ali ne bih da ponavljam Kliešee Uostalom i ja sam danas Dopremio kući Gomilu drva Teturajući starim teretnjakom Između dva groblja Sa kojima sam lično Vezan Videh grobara Koga znam od rane Mladosti Kad nije bio grobar Nego samo laf U dilemi da li da uskoči U kriminal Ili posao sa smrću Izabrao je drugo I išao sopćući uz breg Nije bio pijan Bio je samo destilovan vremenom Pomalo prestar Kao i moj automobil Kao i ja Uostalom.  

  U šoping molu Parkirao sam auto na neobeleženo Bilo je to sigurno mesto Jer je ostavljalo prolaz Ostalim vozačima Ne velik Dovoljan prolaz Komotan Uprkos kiši koja je padala I svakako maglila poglede Kroz vetrobranska stakla Devojačke obnažene noge Mladići u kratkim majicama Sa tetoviranim mišicama Klizanje pokretnih stepenica Tek sam na drugom nivou Večeri Moli se vlasnik automobila Registarskih oznaka Da to sam ja Da pomeri svoje vozilo Oglušio sam se o taj poziv Ne zato što sam želeo da Ometam saobraćaj Nego zbog toga što nisam Želeo da postupam po naređenju Onih koji sve vide Jer ako sve vide Onda vide da nisam usklađen Sa   disciplinovanjem pakla. Ljubazan ženski glas Proziva me ponovo Mogu da je zamislim Crna kratka suknja Muške noge Bela košulja Crna kosa pomalo mokra Teško detinjstvo Još dve sestre minimalno Otac je išao na sina Glas jeftino radijski To umem da prepoznam Ali ne želim ...

      Neverovatno je   kako se lako Privikavaš na gubitak Slušaš Treći program radija Kupuješ bežičnu slušalicu Da učiš strane jezike Pišeš svaki dan Otišao si na plažu Poslednjeg toplog dana Miholjskog leta Nikad se nisi okupao U reci tako kasno Uveče šetaš gradom Boli te noga Šetaš kao da si stvoren Da živiš lako Šetaš opušteno Osećaš kako te to opušta I čini dobro tvojim mislima Šetaš Ne zbog srca Nego zbog sreće Koju ponekad možeš da Uloviš na licima Prelepih mladih devojaka U sumrak Koji stiže sad već ranije Ili pre nego što si Izgubio Uostalom ne postoji besmrtnost Ništa trajno Zbog toga može biti Kupuješ stvari koje ti nisu Nužne Osim kao dokaz Da se ne predaješ Da imaš odgovor Ma kakav Poput pisanja Ili uklizavanja Između automobila Čiji vozači trube neurotično Ne obazirući se na nesreću Na sirene policijskih I ambulantnih kola Na zastoj koji je imanentan Žabama O k...

        Naučnici su otkrili da ženke Žaba glume smrt Kako bi izbegle neželjenu Mušku pažnju Ranije se smatralo da ženke Žabe Nisu u stanju da se brane Od muške ljubavne prisile Ipak više od osamdeset odsto Ženki U kavezu sa ostrašćenim Žapcem Okretalo je svoje telo Neke su gunđale i škripale A druge bile nepokretne Mislim na svaku ženu Koja se tako ponaša Kao da je život negde drugde A ne u ovoj bari U kojoj nijedna veza nije Uspešna Ali prirodnjaci Kažu da takvo ponašanje Žaba Može imati poruku One time testiraju Mušku snagu i izdržljivot Ne da bi odabrale najjačeg Najupornijeg Najizdržljivijeg Nego da bi povećale šansu Za sopstveno preživljavanje Jer žabe ženke ne traže nekoga I ne veruju da se stare veze mogu Obnoviti I ponovo postati nove Žabe su dovoljne same sebi Te žabe čija se mladost Borila sa svojom starošću I izgubila.  

    Bilo kad, ujutro ili uveče, ponekad čak i u podne po omorini, nikad, baš nikad ne srećem nekog od starih poznanika. Sećam se davne priče o amazonskom plemenu   koje je sačuvalo život tako što su svi ušli u neko jezero, zagnjurili se u njegovu mutnu vodu i disali na trsku dok opasnost od zavojevača nije prošla. To smo sada mi. Preživeli plemenici. Ponekad mislim da sam u gostima u sopstvenom životu.   Mi smo hodočasnici novog, nepoznatog grada. Posmatrači onogo što ne nalazimo. Beda okolo. Kao da su jahači apokalipse marljivo trenurali na nama. Neki izgububljeni lik je u otvoru izgorelog lokala u trgovačkoj ulici. Još se video trag užasnog požara. Čitao sam o tome u novinama. Niko nije nastradao, ali je požar, kako su sumnjali, bio namešten da bi se na tom mestu otvorio prostor za novu višespratnicu. Međutim, za sada se ništa nije dešavalo. Stari spaljeni svet, za kojim, uostalom, ne žalim ni malčice, još je bio tu. Gavranast, zgomilan, nejasan i bes...

  Kod dugih ljubavi prevara je neizbežna. Ali, nije bolja stvar ni sa kratkim, brzim spojevima bez cilja i dubljeg smisla. Niko vas tome ne uči. Uvek postoje te male izdaje. Voliš životinje, ali jedeš njihovo meso i posle tvoj znoj poprimi miris životinje čije si meso pojeo. Ponekad, pak, sve to je eksentričnost. A vrlo često i osećaj ugroženosti. Uzmi i nosi. Bukovski je pisao o ljubavi prema starim polovnim automobilima i načinima na koji nas izneveravaju, a mi ih volimo. Mene upravo jedan takav vara sa svetom bivših vlasnika. Zaključao je paljenje i mogu da ga pkorenem, uz sve punjenje akumulatora, migoljenje kvačila i menjača, tek posle petnaest minuta grickanja usana i još nečega što ne znam, ali osećam da se troši kao sajla, kao sapun, kao svetlo na kraju tunela koje žmirka dok iz grada bežim u svoju hižu na obronku male panonske planinice. Da li će me izdati? Ne motor. Ne brisač na zadnjem staklu? Ne, filter za ovo i ono. Čoveka izda nešto neočekivano i onda,...

Na uglu Futoške i neke, imena joj ne znam, ulice stariji čovek sa biciklom me zaustavlja i kaže da tu odmah iza ćoška ima neka radnja koja, zbog zatvaranja, nudi sve po sto dinara. Ako ne možete danas, kaže, sutra će sva ta garderoba iz bogatih zemalja biti komad pedeset dinara. "Možete se fino obući za džabe." Prijatelju, kažem mu, to onda ništa ne vredi. Vredi itekako, kaže, jer dolazi ruska zima. Biće gadno. Ne spadam o one koji vole zimu. Želim da što duže spavam pod otvorenim prozorom sa pogledom na bled mesec, na nebo. Volim daleke glasove u noći. Da li će zima biti gadna, ne znam. Meni zime nisu gadne, jer sam usvojio filozofiju puža.   Oklop. Košulje, potkošulje, gaće malo punije, čarape engleske dokolenke, pantalone, džemper sa velikm okruglim dugmadima na levom ramenu i dugački blejzer. Da, zaboravio sam, žute, kožne kanađanke kuopljene budzašto pred proleće. Zimi je običaj da se ljudi ne briju, da čuvaju lice od golomrazice. Starije ili sredovečne žene ...