MILAN TODOROV: XXVII POGLAVLJE ROMANA U NASTAJANJU „TRAŽENJE BOGA“

 

Milan Todorov

XXVII POGLAVLJE ROMANA U NASTAJANJU

„TRAŽENJE BOGA“

Najzad sam tog petka i ja sedeo u glodurovoj kancelariji na sastanku uredničkog kolegijuma. Povod je bio predlog urednika Dramskog programa da mi se vrati kabaretska emisija koju sam pisao i režirao a koja je privremeno, kako je pisalo u obrazloženju koje mi je dostavljeno putem arhive, ukinuta.

Urednik Dramskog poznat ljubitelj žena koji se ženio četiri puta i u svakom braku imao par dece, kazao je u uvodnom obrazloženju da mladom kolegi, odnosno meni treba pružiti još jednu šansu. Koncept emisiju kojoj učestvuju naši najbolji mladi glumci i muzičari je zanimljiv proboj iz okoštale strukture humora na radiju koji se uglavno bavio trivijalnom svakodnevnicom.

Atmosfera na kolegijumu je bila poput one u nekoj spavaćoj sobi.

Slikar i autor emisije Stara dobra vremena portretisao je prisutne grafitnom olovkom, povremeni brišući neki detalj.

Glodur je bio vidno nezadovoljan. Ipak je ta tema ubačena na kraju dnevnog reda označavala krunjenje njegovog autoriteta.

Jasna je sedela ispred mene i neprestano prekrštala noge u prekratkoj teksas suknji.

Urednik Dramskog je bio poznat po dugim govorima. Tirada o slobodi izražavanja trajala je već dvadesetak minuta.

Posmatrao sam ga kroz poluzatvorene oči.

Odeća je, deo po deo, spadala sa njega.

Isto se dešavalo i sa Jasnom.

Ustala je, uhvatila ga za ruke i zaplesala.

Vrteli su se sve brže i brže, dodirivali se sve slobodnije i uspaljenije a da se pritom ništa nije događalo.
Jasna je mirno ispijala kafu iz plastične čaše.

Glodur se češao po proćelavoj glavi, nameštao naočare koje su mu stalno spadale niz nos.

Ostali su uglavnom mislili šta ovim budalama sve neće pasti na pamet.

Urednik dramskog je najzad, go, kao od majke rođen izneo kompromisni predlog. Emisija se vraća na radio talase, ali sa promenjenim nazivom. Od sada, ima da se zove Vesela emisija.

Kad je to izgovorio izvinio se prisutnima zbog svoje nenamerne obnaženosti, podigao je svoje bokserice sumnjive čistoće izavalio se zadovoljno u fotelju pored glodurovog astronomski ogromnog i nikad raščišćenog astala.

„Ima li komentara“ pitao je glodur Todorović.

Jasna je podigla plavu suknjicu sa zemlje.

„Onda je sastanak završen.“

Šta je odlučeno, nisam znao.

Znao sam samo da bi trebalo da odem do prodavnice Lovotursa na Limanu i snabdem se kaberneom i tankim odrescima nekog mesa za večernje sendviče.

Niko me nije ništa pitao.

Podrazumevalo se da sam mašina za pisanje.

Zaamislio sam Jasnu i to koliko joj je samo sati usamljeničkog života u najboljim godinama za seks pa i ljubav trebalo da usavrši taj brzi striptiz na kolegijumu.

U ušima su mi još bile reči urednika dramskog programa:

„Moje plediranje za ovu malu, novu emisiju, za sada možda marginalnu i perifernu u našem programu od 24 časa, je mali protest protiv okoštalih objašnjenja da se u ime opšteprihvaćenog sistema vrednosti jednog poretka ne može pustiti i neophodni kiseonik promene da bi naš sistem, bez premca, opstao kao najbolji.“

Posle te tirade imao sam osečaj da su Jasnine crveno cvetne gaćice kao neki oblik dolazeće slobode.

Nisam tada još znao da se glodur zapalio za nju a i dramaturg.

(nastaviće se)