Kad ti nije baš dobro
kad si nesrećan
kao sada
bez nade u sutra
pomisli da uvek postoje
drugi ljudi
ljudi koji nešto očekuju
od budućnosti.
Prelaziš most
u susret ti idu mladić
u usko krojenom crnom odelu
i devojka u beloj dugoj haljini
za venčanje
sa buketom divljeg cveća u ruci.
Idu odlučnim koracima
iako je kiša tek prestala
i duva jak vetar
koji devojci mrsi plavu kosu
do dupeta.
Na reci pak privezan za kej
ponton rečne policije
i čamci za spasavanje očajnika
koji skaču sa mosta.
Prelaziš most
i misliš najbolje je kad si sam
sa sobom
bez straha za sve što se
drugima događa
ili će se događati
jer budućnost je nepravedna.
Znaš da je to sebično
ali mali
sasvim mali
primeri stvarnog života
poput kupovine poslednjeg sitnog
ovogodišnjeg paradajza
na obližnjoj pijaci
i povratak na most
sa koga vidiš teretni brod
kako se
u daljini
takođe sitan
giba na vodi veselo
kao rečna patka
odlazeći,
sada su
tvoj lek.
Нема коментара:
Постави коментар