Zapazio sam tipa u holu
velikog tržnog centra.
Uvek je u rukama imao istu knjigu
koju je pažljivo čitao.
Nisam mogao da znam do koje stranice
je došao.
Samo je tako sedeo listao knjigu
i nije nikog gledao.
Nije se moglo videti
šta čita.
Uglavnom čitao je satima
danima i mesecima.
Ponekad bi izvadio iz džepa
mali tranzistor
sa slušalicama
i čitao uz muziku.
Kako je mguće čitati istu
knjigu ceo život
pitao sam se ponekad
da bih najzad priznao
da i ja pišem jednu istu
knjigu ceo život.
Jedne večeri sam se osmelio
pitao sam ga kako je moguće
da čita jednu te istu knjigu
nedeljama.
Spavao sam sa mnogo žena
rekao je.
Sad ne želim čak ni mnogo knjiga.
Ne, nije to osveta.
Ne možeš zahtevati ljubav od množine.
Na kraju si uvek ostavljen sa jednom.
Нема коментара:
Постави коментар