Prošlo je mnogo vremena
od kako nisam pročitao
nijednu knjigu.
Odlazim redovno u biblioteku
makar jednom mesečno
uzmem tri ili četiri knjige
po sopstvenom izboru
donesm ih kući
stavim na komodu
koja stoji iza stola
na kome pišem.
Ne otvaram nijednu knjigu.
Posle mesec dana
iz biblioteke mi šalju opomenu
da je rok pozajmice istekao.
Uzimam knjige koje su
sve vreme bile iza mene
sedam u kola i
vraćam ih u ruke bibliotekara.
Pošto sam prethodno naručio
nove knjige
vraćam se kući sa punim naramkom
dobrih naslova.
Stavljam ih na stočić
iza leđa.
Srećan sam.
Uključujem stonu mlečnu lampu
zatim sedam za sto
i samo pišem.
Nikad ne bih mogao da napišem
ni jedan redak
da te dobre knjige
nisu iza mene.
Kad sam to poverio
jednom penzionisanom
profesoru književnosti
on je rekao da je to velika sramota.
Knjige treba konzumirati
rekao je.
Odgovorio sam da ih volim.
Kako, kad ih ne čitate?
To vam je kao sa tajnim ljubavima
rekoh.
Volite neku ženu
tako da niko ne zna
možda ni ona
jer u stvarnosti
nemate ništa sa njom.
Profesor sedi za stolom
pije kafu sa mlekom
i nezadovoljno trese golom glavom
Ne pričajte više to nikome
molim vas.
Sramota je.
Ta mala nečasna zadovoljstva
neće vam spasiti život.
Možda je u pravu.
Sutra vraćam nepročitane knjige
i uzimam nešto novo
obećavajući sebi da ću
birti nežan sa njima.
Нема коментара:
Постави коментар