Odneo sam jedno svoje
malo ulje na platnu
uramljivaču u S.K.
On je nešto petljao na gornjoj
galeriji.
Pojavio se posle nekoliko
dugih minuta
vrlo neugodnog lica.
Uramite mi ovu sliku i
ako može paspatu
sa obe strane.
Ne može, rekao je natmureno.
Može samo ram.
Izabrao je beli ram.
U tom momentu se pojavio
jedan poznati slikar.
Parkirali ste tako da ste zauzeli
sva mesta.
Izvinite, mogu da pomerim auto, rekoh.
Neka uspeo sam da se udenem nekako.
Majstor mi je pokazivao beli ram
u raznim uglovima.
Odlično se slaže sa belinom
lika na slici
rekao je poznati slikar.
Zatim se u prolazu opet obratio meni:
I sada mi stojite na putu.
Radionica je bila skučena
nisam mogao da stojim na drugom mestu
ipak uvukao sam se u neke prazne ramove.
Ostavite uvek mesta i drugima
savetovao je slikar.
Hoću, rekao sam.
I uzmite beli ram, kazao je.
Nagnuo
sam se ka majstoru:
Neću beli ram
želim tamno zlatni.
U redu, rekao je majstor ravnodušno.
Dolazim za dva ili tri dana
po uramljenu sliku.
Nemojte pre tri dana, rekao je majstor.
Poznati slikar je za to vreme
vrteo zlatnu narukvicu oko zglavka.
Odlazeći potapšao sam ga po ramenu
Izvini, rekao sam mu.
Ćutao je.
Atelje je mirisao na laneno ulje
i nešto neodređeno.
Ipak, radovao sam se toj svojoj
maloj uljanoj slici.
Sledeći put kad se vidimo
rekoh slikaru
častim za kaznu.
Kad sam izašao video sam
skupoceni beli džip
tik uz moj auto.
Neka ga, pomislio sam,
najbolje je imati najbolje
žene
najbolja kola
najbolje slike
i verovati da je to
zaista tako.
,
Нема коментара:
Постави коментар