ČOVEK U ŽICAMA

Dabogda u kineskoj radnji

vršio inventar

pred Novu godinu.

Setio sam se te kletve

kada sam ušao u

radnju na lokalnoj pijaci

koju je držao ćutljivi Kinez.

U rukama je imao neku sjajnu

napravu od tananih žica

poput trapeza

u čijem središtu se nalazio

stilizovani lutak

ili žičani čovek

koji se neprestano premetao

preko glave.

Šta je to

i čemu služi – pitao sam ga.

To samo vrti

rekao je

stalno vrti i ti samo

sediš i gledaš kako

vrti.

Učinilo mi se besmisleno.

Stvar koja nema svrhu

koja ne služi nikome

i ne pomaže ni u čemu.

Ali posle nekog vremena

promenio sam mišljenje.

Zar mi znamo svrhu

svog rođenja i

svrhu svoje smrti?

Svemir se po najnovijim

naučnim otkrićima

sužava

tamne rupe se smanjuju

i biće to kraj krajeva.

Sve naše predstave

o zagrobnom životu

koji se odvija u nebu

kao oličenju beskonačnosti

i beskonačnosti naših života

lagano propadaju.

Kinez sa spravom koja se vrti

naizgled bez smisla

hteo je nešto

da mi kaže o zvižduku

vremena prošlog sadašnjeg

i budućeg

potvrđujući moju krhku

čovečnost

i želju za njom.